PRAVILNIK O ZASTITI NA RADU PRI IZVODJENJU GRADJEVINSKIH RADOVA

Pravilnik o zastiti na radu pri izvodjenju gradjevinskih radova

I. OSNOVNE ODREDBE

Clan 1.

Ovim pravilnikom propisuju se posebne mere i normativi zastite na radu koji se primenjuju pri izvodjenju gradjevinskih radova.

Gradjevinski radovi koji se izvode na gradilistu, u smislu ovog pravilnika, jesu: izgradnja novog objekta, rekonstrukcija, dogradnja, popravka ili rusenje postojeceg objekta, zatim radovi na odrzavanju objekta sa pripadajucim instalacijama, opremom i uredjajima, kao i pripremni radovi za izvodjenje radova na objektu, zavrsni radovi na uredjenju prostora oko objekta i radovi na likvidaciji gradilista.

Pri obavljanju poslova drugih delatnosti, koji se za potrebe gradjevinskih radova izvode u pogonima, radionicama, proizvodnim i drugim placevima, energetskim objektima i instalacijama, koji se nalaze na gradilistu ili organizacioino pripadaju gradilistu, primenjuju se mere zastite na radu utvrdjene propisima zastite na radu za te delatnosti, kao i mere propisane ovim pravilnikom, tehnickim propisima i jugoslovenskim standardima koji uredjuju materiju zastite na radu u tim delatnostima.

Clan 2.

Mere i normativi iz ovog pravilnika primenjuju se na gradilistu.

Gradiliste, u smislu ovog pravilnika, jeste posebno obelezen radni prostor, po mogucnosti ogradjen, u kome se izvode gradjevinski radovi.

Clan 3.

Gradjevinski radovi izvode se kao radni procesi i radne operacije, u skladu sa zakonom, drugim propisima, jugoslovenskim standardima, tehnickom dokumentacijom i ugovorom.

tehnicka dokumentacija izradjuje se u skladu sa zakonom, drugim propisima i jugoslovenskim standardima.

Radni procesi kod kojih postoji povecana opasnost od povredjivanja ili pojave profesionalnih oboljenja radnika, procesi pri kojima se koriste elektricni, mehanicki i drugi uredjaji sa pripadajucim instalacijama (ako instalacija postoji) i procesi koji se izvode uz upotrebu konstrukcija i objekata kolektivne zastite, pomocnih konstrukcija i objekata koji se privremeno koriste za rad i kretanje radnika, mogu se zapoceti tek posto izvodjac na gradilistu obezbedi dodatnu dokumentaciju sa opisom (po potrebi i semom ili tehnickim prikazom) radnog procesa i mera zastite na radu.

Kod radnih procesa koji se izvode uz upotrebu konstrukcija i objekata kolektivne zastite ili pomocnih konstrukcija i objekata za rad i kretanje radnika, dokumentacija iz stava 3. ovog clana sadrzi i projekat sa dokazom utvrdjenim proracunima stabilnosti konstrukcije (nosecih delova i konstrukcije u celini), odnosno objekta (svake konstrukcije posebno i objekta u celini), za svaku pojedinu fazu radnog procesa.

Kod radnih procesa iz stava 4. ovog clana, pored projekta za izvodjenje sa dokazom stabilnosti, dokumentacija sadrzi i deo o merama zastite na radu pri postavljanju (montaza), koriscenju, odrzavanju i uklanjanju (demontaza) konstrukcije ili objekta.

Kad se u radnom procesu koriste uredjaji, dokumentacija iz stava 3. ovog clana, osim dela o merama zastite na radu pri izvodjenju radnog procesa, sadrzi ideo o merama zastite pri ukljucivanju, upotrebi i rukovanju, odrzavanju i prestanku upotrebe uredjaja i, ako postoje, pripadajucih instalacija.

Dokumentacija iz st. 3. do 6. ovog clana, potpisana od strucnog lica koje je izradilo dokumentaciju, moze da bude odbojena ili da bude u sastavu posebnog dela propisanog elaborata o uredjenju gradilista.

adnici koji ucestvuju u radnim procesima iz st. 3. do 6. ovog clana, upoznaju se pre pocetka radnog procesa sa merama zastite na radu.

Clan 4.

Ako narucilac i izvodjac nisu medjusobno uredili nacin obezbedjenja mera zastite na radu pri postavljanju, koriscenju, odrzavanju i uklanjanju radnih i pomocnih prostorija, proizvodnih i drugih placeva i objekata, prilaza i prolaza za radnike, saobraCajnica za vozila, opreme, orudja za rad i uredjaja, sredstva i opreme licne zastite, konstrukcija i objekata kolektivne zastite, pomocnih konstrukcija, kao i obezbedjenje nadzora nad sprovodjenjem mera zastite na radu u procesu proizvodnje i pri radu radnika, smatra se da zastita na radu pri izvodjenju gradjevinskih radova nije utvrdjena u smislu odredaba ovog pravilnika.

II. MERE I NORMATIVI ZASTITE NA RADU

1. Uredjenje gradilista

Clan 5.

Gradiliste se uredjuje tako da se na njemu moze bezbedno obavljati rad i kretanje radnika, orudja i uredjaja za rad i transportnih sredstava.

Gradiliste se obezbedjuje od pristupa besposlenih lica i od prilaza vozila koja ne vrse prevoz za potrebe gradilista.

Za radnike i druga lica, dok rade ili se krecu po gradilistu, koriscenje propisanog zastitnog slema, obavezno je.

Gradjevinski radovi obavljaju se tako da se njihovim izvodjenjem ne zagadjuje okolina, a u slucaju buke, vibracija, izvodjenja radova pod nocnim osvetljenjem, raskopavanja, kaljanja, pojava prasine, podzemne i povrsinske vode i ostalih pratecih pojava koje mogu ugroziti okolne objekte i stanovnistvo, preduzimaju se mere za njihovo otklanjanje ili dovodjenje u dozvoljene granice.

Clan 6.

Pesacki prolazi i staze za kretanje radnika u krugu gradilista uredjuju se i odrzavaju na sledeCi nacin:

1)podloga je ravna, tvrda, u poprecnom padu radi odvodnjavanja, prohodna i po mogucnosti sa horizontalnom niveletom, posuta sljunkom, kamenom ili ciglarskom sitnezi, Sljakom ili nekim slicnim materijalom;

2) posle jakih kisa i drugih nepogoda, kao i posle otapanja snega pregledaju se sa okolinom i dovode u ispavno stanje;

3) blato i masne mrlje odmah se uklanjaju, a na pocetku staze postavljaju se otiraci za blato;

4) u zimsko vreme posipaju se da ne budu klizave;

5) za vreme nocnog rada osvetljavaju se;

6) na podlozi i stranama ne sme da se nalazi odbaceni materijal, gradja sa ekserima, komadi sa ostrim ivicama i drugi gradjevinski otpad;

7) u neposrednoj blizini prolaza i staza ne smeju da se skladiste slozajevi gradje, delovi oplate, oprema, gotovi gradjevinski elementi i drugi predmeti, ako nisu obezbedjeni od pomeranja, preturanja i rusenja, narocito pod udarom vetra;

8) ne smeju se postavljati u nivou aktivne javne saobracajnice, ukoliko nisu obelezene znacima i obezbedjene u skladu sa saobracajnim propisima;

9) iznad mesta kretanja i rada radnika zabranjen je prenos tereta, rad i kretanje drugih radnika, ako nisu preduzete mere za zastitu od padajucih predmeta;

10) uredjaji za prenos gradjevinskih materijala i opreme ne smeju da se postavljaju iznad ulaza u objekat, niti iznad prilaza za radnike, a ukoliko se ovo ne moze izbeci postavljaju se zastitne konstrukcije od padajucih predmeta, shodno odredbama clana 84. ovog pravilnika;

11) ne postavljaju se po dnu privremeno ili mestimicno isusenih vodotoka ili stajace vode, niti tako da presecaju vododerine ili korita padinskih brzaka;

12) mogu se usecati u padine brda ili kosinu nasipa ili useka, samo ako su obezbedjeni od odrona sa donje i obruSavanja sa gornje strane, i ako je postavljena zastitna orgada na ivici kosine;

13) kada se postavljaju u blizini ivica kosina, jama i otvora, ivice se obezbedjuju cvrstom zastitnom ogradom za spprecavanje pada preko ivice, a kad su postavljene duz nozica nasipa, podnozja kosina ili padina brda postavlja se zastita od obrusavanja;

14) kada se postavljaju po terenu najmanja sirina iznosi 1,0 m za sporedne, a 1, 5m za glavne i prolaze i prilaze pri posebnim uslvima (u skladistu gradje, tesarskom plavu i sl.);

15) cista visina prolaza, koja se oznacava sa svake strane vidljivom oznakom, ne sme biti manja od 2,0 m, izuzetno, kad se iznad prolaza ne moze izbeci pojedinacna smetnja cija sirina ne prelazi 2,0 m, visina prolaza moze biti i manja, ali ne manja od 1,6 m;

16) najveci dozvoljeni nagib pesackih prolaza i staza na gradilistu je 57% ili ugao podloge staza prema horizontali 30%, a veci nagibi savladjuju se stepenicama;

17) visina od podloge prolaza ili staze do elektricnog kabla, koji mora da bude izolovan, ne sme da bude manja od 3,5 m.

Clan 7.

Neravnine ili rupe koje se nadju na trasi pesackog prolaza ili staze duboke do 1,0 m zatrpavaju se.

Rovovi, kanali, jame i drugi otvori u zemljistu dubine preko 1,0 m od nivelete staze, premoscavaju se posebnim konstrukcijama - prelazom.

Prelaz mora biti stabilan, oslonjen na cvrste oslonce i osiguran od pomeranja, a oslonci od sleganja.

Prelazi raspona 1,5 m i vecih, moraju da imaju proracun stabilnosti za konstrukciju, oslonce koji nece da se deformisu ili slezu, zatim crteze poduznog i poprecnog preseka i detalja veza medjusobnih elemenata konstrukcije i veza konstrukcije za oslonce.

Na svakom kraju prelaza mora biti istaknuta tabla sa natpisom o najvecem dozvoljenom opterecenju.

Najmanja sirina prelaza iznosi 80 cm, a niveleta u nagibu do 20%, za vece nagibe postavljaju se stepenista.

Prelaz se patose tako da elementi poda u potpunosti ispunjavaju povrsinu prelaza.

Kada prelaz nije horizontalan, po gornjoj povrsini patosa poprecno se navikavaju dascice radi sprecavavanja klizanja.

Kad je prelaz u nagibu, ili kad je rov ili otvor dublji od 1,0 m, postavlja se zastitna ograda duz ivica sa obe strane, a kod horizontalnih prelaza, rovova i otvora dubine do 1,0 m zastitna ograda postavlja se samo sa jedne strane.

Clan 8.

Gradilisni putevi po cvrstoci i ostalim putnim elementima moraju biti prilagodjeni voznim i ostalim karakteristikama sredstava koja se po njima krecu.

Sirina kolovoza gradilisnog puta u pravoj ne sme da bude manja od 2, 75 m, a najmanja slobodna visina 4,5 m mereno od najvise tacke kolovoza.

Brzina kretalja vozila u krugu gradilista ne sme da prelazi 20 km/cas.

Nagib puteva u krugu gradilista ne sme da bude veci od 40%, odnosno niveleta puta sa horizontalom ne sme da zaklapa ugao veci od 210 i 50 min, s tim sto se veci nagib moze predvideti samo uz pisano uputstvo kojim se utvrdjuju uslovi pod kojima odredjene vrste vozila i orudja mogu koristiti put sa povecanim nagibom.

Visina od najvise tacke kolovoza do elektricnog kabla, koji mora da bude izolovan, ne sme da bude manja od 6,0 m.

Uredjenje i odrzavanje saobracajnica u krugu gradilista izvodi se u skladu sa propisima o saobracaju.

Clan 9.

Objekti u kojima se nalaze radne i pomocne prostorije (kancelarije, laboratorije, radionice, prostorije za odmor i presvlacenje radnika, sanitarni cvorovi i sl.), zatim pomocni objekti, uredjaji i konstrukcije, proizvodni placevi, parkiralista, rezervoari sa tecnim gorivom, magacini za boce sa tehnickim gasovima pod pritiskom i drugi privremeni gradilisni objekti, smestaju se u bezbedne prostore gradilista, a ako to nije moguce moraju se sprovesti posebne mere zastite na radu i pri kretanju radnika.

Clan 10.

Na gradilistu pre pocetka radova obezbedjuju se klozeti, umivaonice, instalacije za pijacu vodu, za otpadne vode, prostorije za sklanjanje radnika u vreme nepogoda, prostorija za susenje mokre odece, za uzimanje obroka hrane i druge prostorije, uredjaji i instalacije neophodne za obavljanje higijensko - sanitarnih potreba radnika.

Clan 11.

Prva pomoc i transport povredjenog ili obolelog radnika organizuje se na gradilistu u skladu sa propisima o prvoj pomoci.

Kad je objekat koji se izgradjuje udaljen od graditeljskog naslja (izgradnja puteva, zeleznickih pruga, hidrocentrala i sl.) obezbedjuje se prva pomoc i transport za slucaj povrede ili oboljenja radnika, istovremeno na objektu u naselju.

2. Zemljani radovi

Clan 12.

Pre pocetka i za vreme radova u zemzanim materijalima i na mestima na kojima postoji mogucnost pojave stetnih, zapaljivih ili eksplozivnih materija, kao i u starim jamama, bunarima i drugim zapustenim i neispitam mestima, proverava se prisustvo ovih materija.

Ulaz se moze dozvoliti radnicima tek kad se utvrdi da stetne, zapljnjive, zapaljive ili eksplozivne materije nisu prisutne ili je njihovo postojanje svedeno na bezopasne kolicine.

Kad se u rovu ili jami koristi u radnom procesu motor sa unutrasnjim sagprevanjem, preduzimaju se mere da ne dodje do stetne koncentracije sagorelih gasova povremenim ili stalnim izduvavanjem gasova i uduvavanjem svezeg vazduha.

Clan 13.

Ako se zemljani radovi izvode na mestu na kome postoje elktroinstalacije, instalacije PTT, vodovoda i kanalizacije ili druge instalacije, oprema ili objekti koje koristi drugo preduzece, zemljani radovi se vrse po uputstvu dobijenom pre pocetka radova od organizacije koja odrzava te instalacije, opremu ili objekte.

Ako se u toku zemljanih radova naidje na nepoznatu instalaciju, radovi na tom delu obustavljaju, obezbedjuje se sprecavanje pristupa orudjima za rad i transport, radnicima i drugim licima, dok organizacija koja odrzava tu instalaciju ne postavi strucnog radnika pod cijim ce se uputstvima i stalnim nadzorom nastaviti zemljani radovi.

Clan 14.

Primena eksploziva pri zemljanim radovima dozvoljena je samo ako je prethodno obezbedjena od izvodjaca i overena od strane investitora ili nadzorne sluzbe tehnicka dokumentacija sa merama zastite na radu, izradjena u skladu sa propisima o manipulaciji i upotrebi eksplozivnih materija.

Clan 15.

Kad se zemljani radovi izvode na starim ratnim popristima ili skladistima, pre pocetka

radova proverava se postojanje neeksplodiranih projektila i drugih opasnih predmeta i materija.

Clan 16.

Ako se zemljani radovi obavljaju u blizini objekata sa koga padom ili rusenjem materijala i drugih predmeta mogu da budu urgozeni radnici, ili u blizini saobracajnice sa koje pesaci ili saobracajna sredstva u pokretu mogu da ugroze radnike, pre pocetka radova i u toku radova sprovode se mere za bezbedan rad radnika.

Clan 17.

Zemljani radovi izvode se uz primenu posebnih mera zastite, ako za pojedine zemljane radove ovim pravilnikom nije drugacije odredjeno.

Posebne mere zastite na radu pri izvodjenju zemljanih radova, u smislu ovog pravilnika, jesu mere protiv obrusavanja, odrona pri iskopima, nasipanju ili izradi kosina, mere za sprecavanje klizanja okolnih zemljanih slojeva, mere protiv nepovoljnog dejstva podzemnih i povrsinskih voda i druge mere za obezbedjenje mesta rada i kretanja radnika.

Posebne mere zastite na radu pri zemljanim radovima izvode se pod stalnim nadzorom i uputstvima strucnog radnika.

Za zemljane radove koji se izvode uz primenu posebnih mera zastite na radu izvodjac obezbedjuje tehnicku dokumentaciju iz clana 3. ovog pravilnika.

Ne primenjujuci posebne mere zastite na radu mogu se izvoditi zemljani radovi na iskopu dubine do 1, 0 m ili nasipanju u visini do 1,0 m od povrsine terena ako:

  1. zemljani materijal ostaje u ravnotezi pri nagibu pod kojim se radovi izvode i pri promeni prirodne vlage, dejstvu povrsinskih voda i potresima od saobracaja ili graDJevinskih masina u radu;
  2. radovi ne izazivaju pokretanje okolnih slojeva zemljane mase;
  3. radovi ne ugrozavaju obliznje objekte, saobracajnice i ostali okolni prostor;
  4. u zoni raodva nema podzemnih ili nadzemnih instalacija.

Clan 18.

Posebne mere zastite od obrusavanja preduzimaju se pri iskopima dubljim od 1,0 m ili nasipima visima od 1,0 m ukoliko se iskop ili nasip izvode pod uglom jednakim ili vecim od ugla klizne ravni materijala u zavisnosti od visine iskopa ili nasipa.

Obrusavanje strana iskopa sprecava se kosim iskopom pod uglom manjim od ugla klizne ravni materijala, stepenastima iskopom, ako materijal na manjim visinama moze verikalno da stoji, a najcesce podgradom.

Podgrada se sastoji od oplate i unutrasnjih elemenata.

Opalta se postavlja tako da prihvata zemljane pritiske sa strana iskopa i prenosi ih na unutrasnje elemente podgrade koji ove sile medjusobno raspodeljuju i uravnotezavaju.

Oplata ne sme da bude tako proredjena da se zemljani materijal moze da obusi u rov. Kod rastresitih materijala elementi oplate se medjusobno priljubljuju, a sa spoljne strane oplate supljine u zemljanom materijalu se zatrpavaju, da ne dodje do deformacije oplate usled pritiska sa druge strane.

Horizontalni unutrasnji elementi podgrade ne smeju da menjaju polozaj pod opterecenjem, pa se medjusobno cvrsto povezuju, a izmedju horizontalnih poduznih nosaca oplate, po potrebi, postavljaju se vertikalni stubovi.

Podgradjivanje se vrsi postepeno istovremeno sa iskopm, od gornje ivice ka dnu pobijanjem oplate i postavljanjem unutrasnjih elemenata podgrade, uz izbacivanje iskopanog materijala. Vadjenje se vrsi obrnutim redosledom, istovremeno sa zatrpavanjem.

Materijal upotrebljen za podgradu mora da odgovara tehnickim propisima i jugoslovenskim standatdima za materijale nosecih konstrukcija.

Sirina iskopa odredjuje se tako da u poprecnom preseku najmanja sirina cistog otvora izmedju elemenata podgrade iznosi 60 cm.

Mesta ili polja za vertikalno spustanje i podizanje materijala i opreme kroz podgradu, posebno se podgradjuju i podesavaju za nesmetan prolazak tereta, a dimenzije i medjusobna rastojanja im se odredjuju u zavisnosti od potreba tehnoloskog procesa.

Clan 19.

Koriscenje elemenata podgrade za namene koje nisu predvidjene tehnickom dokumentacijom, zabranjeno je.

Izvodjenje strana iskopa u kontra nagibu (ugao izmedju strana iskopa i horizontalne ravni manji je od 900 mereno sa unutrasnje strane), zabranjeno je.

Potkopavanje (iznad iskopa postoji zatvoren svod od zemljanog materijala), bez preduzimanja posebnih mera zastite, zabranjeno je.

Kad se iskop vrsi u zemljanim materijalima koji su podlozni obrusavanju, ne sme se napredovati sa iskopom, dok se prethodno iskopani deo puta u potpunosti ne obezbedi od obrusavanja.

Iskopani materijal odbacuje se na dovoljno rastojanje od ivice iskopa, tako da se izbegne mogucnost njegovog obrusavanja u rov,ali i da ne predstavlja dodatno opterecenje na stranice iskopa.

Oplata nadvisuje najmanje 20 cm ivicu iskopa, da bi se sprecio pad materijala, alata i drugih predmeta u iskop.

Za izbacivanje zemnje iz iskopa sa dubine preko 2,0 m upotrebljavaju se medjupodovi, koji se ne smeju oslanjati na elemente podgrade, nego imaju posebnu nosecu konstrukciju, koja se ne sme opteretiti tezinom, odnosno kolicinom materijala vecom od dozvoljene sa kojom su upoznati radnici pre pocetka posla; medjupodovi imaju ivicnu zastitu visoku najmanje 20 cm.

Clan 20.

Pri masinskom izvodjenju zemljanih radova preduzimaju se mere za bezbednost radnika koji opsluzuju uredjaj i drugih radnika koji se krecu ili rade u blizini uredjaja.

Preduzimaju se mere da se u opasnoj zoni oko uredjaja u pokretu ne nalazi besposleno lice, sredstvo saobracaja, instalacija, predmet ili objekat koji bi radom uredjaja mogli da budu urgozeni ili cije bi prisustvo, odnosno postojanje moglo da izazove nesiguran rad uredjaja.

Uredjaj moze da se upotrebi samo kad su obezbedjeni uslovi za njegov pravilan rad i manevrisanje, kao sto su odgovarajuci prilaz, potreban slobodan prostor, mogucnost za pravilno postavljanje u radni plozaj, preglednost i drugi uslovi iz uputstva proizvodjaca za upotrebu uredjaja.

Ivice iskopa, nasipa ili kosina opterecuju se uredjajima samo ako su preduzete mere za sprecavanje obrusavanja usled delovanja njihove tezine i vibracija.

Zabranjen je rad uredjaja na mekanim, klizavim, strmim i drugim podlogama na kojima moze

da dodje do propadanja oslonaca uredjaja, poremecaja stabilne ravnoteze i neocekivanih pomeranja.

Zabranjen je rad uredjaja u uslovima lose vidljivosti, nepovoljnih atmosferskih i drugih prilika pri kojima moze da dodje do gubljenja kontrole rukovaoca nad radom ili manevrisanjem uredjaja.

Kad se rov ili uzana jama kopaju masinski, istovremeno sa iskopom masinski se postvalja i pobija u tlo metalna zastitna konstrukcija ("Kringsova oplata" i sl.), a radnici ulaze tek kad je iskopani deo obezbedjen od obrusavanja.

Clan 21.

U toku izvodjenja zemljanih radova vrse se stalna osmatranja ponasanja strana iskopa, nasipa ili kosina, kao i ponasanja podgrade, odnosno konstrukcije za sprecavanje obrusavanja, radi blagovremenog preduzimanja mera za bezbedan rad i kretanje radnika.

Kad se zemljani radovi izvode u nozici kosina, na kosinama, u usecima i zasecima vrse se osmatranja ponasanja usmaljenih komada stene ili delova zemljine mase, pa ako se utvrdi da postoji mogucnost njihovog pokretanja, uklanjaju se sa kosine ili se preduzimaju mere za sprecavanje odrona, pre pocetka rada radnika .

Osmatranje podrucja rada i kretanja radnika iz st. 1. i 2. ovog clana, obavezno se vrsi posle prekida radova, posle vremenskih nepogoda i posle otopljavanja nakon mrazeva, a pre dolaska radnika na mesto rada. Radnici ne zauzimaju mesta rada, dok se ne omoguce bezbedni uslovi za njihov rad i kretanje.

Clan 22.

Pri izradi useka, zaseka i kosina, tehnickom dokumentacijom utvrdjuje se stabilnost kosine za nagib pod kojim ce radovi da se izvode ili u slucaju kad kosina nije stabilna sprovode se posebne mere zastite na radu za bezbedno obavljanje radova.

Clan 23.

Kod iskopa rovova ili jama mora da bude radnicima obezbedjena mogucnost sigurnog silaska i izlaska iz rova ili jame.

Do dubine iskopa 3,0 m ispod nivoa terena, prilaz mogu biti meredevine osigurane od pomeranja i preturanja, izdihnute iznad ivice terena najmanje 75 cm, u donjem kraju osigurane od klizanja po podlozi. Medjusobno rastojanje meredevina ne sme da bude vece od 30, 0 m.

Preko dubine od 3,0 m za silazak i izlazak iz izkopa obezbedjuje se propisano stepeniste ili propisane penjalice sa ledjobranom. Medjusobno horizontalno rastojanje stalnih mesta za silazak ili izlazak radnika iz iskopa na dubinama preko 3,0 ne sme biti vece od 20,0 m.

Pri silazenju ili izlazenju radnika, ne smeju da budu ugrozeni od pada predmeta ostali radnici koji rade u blizini.

Merdevine ili stepenice redovno se ciste od blata, a za vreme mraza posipaju materijalima za sprecavanje zaledjivanja.

Iz iskopa dubokih preko 1,0 m obezbedjuju se nacin evakuacije i pomagalo za slucaj nastanka nepokretnosti radnika.

Clan 24.

Kod radova na rucnom iskopu otvorenih dubokih bunara i sahtova (u daljem tekstu:bunar) u zemljistu podloznom obrusavanju, preduzimaju se, pored mera koje nalazu drugi propisi i sledece mere zastite na radu:

  1. iskop se izvodi uz istovremenu izradu zastitne obloge od obrusavanja, koja se postavlja po motacu i moze biti od preivremene podgrade, od obzida bunara, od clicnih prstenova koji se utiskuju vertikalnom silom ili armirano - betonske cevi koja tezinom savladjuje trenje i kombinovano;
  2. kad se iskop izvodi u zemljistu sa podzemnom vodom, mora se svaka faza iskopa obezbediti od dejstva spoljnog vodenog stuba na dno iskopa (uzgon) i na zastitnu oblogu po omotacu;
  3. crpljenje provirne vode iz unutrasnjosti bunara ne sme se vrsiti uz uzvlacenje cvrstih cestica materijala sa spoljne strane zidova bunara, da ne bi doslo do proloma okolnog tla;
  4. u gornjim slojevima zone humusa i rastresitog tla stvalja se u unutrasnjost bunara posebna zastita od obrusavanja u vidu cvrstog zastitnog prstena, osiguranog od pada u bunar, a duz ivice bunara postavlja se puna ograda visine najmanje 90 cm mereno od nivoa terena, za zastitu od upada zemljane sitnezi i drugih predmeta;
  5. kad se kopa bunar dubine 2,0 m, postavlja se na terenu cvrsta zastitna spoljna ograda visine najmanje 1,0 m, na rastojanju od ivice iskopa prema potrebama radnog procesa, ali ne manjem od 1,0 m;
  6. kad je bunar dubine preko 2,0 m, na rastojanju najmanje 1,0 m od ivice otvora postavlja se puna zastitna ograda visoka najmanje 2,0;
  7. na mogucim prilazima gradilistu bunara, postavljaju se table sa zabranom prilaza besposlenim licima;
  8. otvor na terenu, ukoliko nije ogradjen cvrstom zastitnom ogradom, prilikom prekida rada mora biti oznacen i pokriven, a nocu i osvetljen; poklopac otvora izradjuje se i postavlja tako da spreci upad pesaka;
  9. cista sirina prolaza za radnike ne sme biti manja od 60 cm;
  10. u toku iskopa uzimaju se gradilisni uzorci zemljanog materijala iz svakog sloja i vrsi se osmatranje ponasanja zemljanog materijala; u slucaju promene karakteristika ili promene ponasanja u odnosu na karakteristike tla predvidjene glavnim projektom ili dokumentacijom gradilista, ne sme se nastaviti sa radom, dok se ne obave provere nastalih promena i preduzmu mere za bezbedno nastavljanje radova;
  11. radnici koji rade u bunarima dubljim od 3,0 m, moraju imati zastitni pojas sa konopcem za izvlacenje;
  12. izvlacenje iskopanog materijala iznad glava radnika zabranjeno je, osim ukoliko nije postavnjena nadstresnica najmanje visine 2,0 m od ravni na kojoj stoje radnici, uradjena tako da moze da zastiti radnike od pada zemljanog materijala ili naprave za izvlacenje;
  13. silazak i izlazak radnika iz bunara, obavlja se propisanim merdevinama do dubine 3,0m; preko dubine 3,0m, zavisno od raspolozivog prostora, obavlja se propisanim stepenistem, penjalicama sa propisanim ledjobranom ili penjalica za zastitnim uzetom ucvrscenim na oba kraja; zastitno uze pricvrscuje se po visini drzacima cvrsto ugradjenim u deo zavrsenog zida na svaka 3,0 m; na dubinama preko 3,0 m obavezna je primena zastitnog pojasa cijim se vezivanjem za zastitno uze sprecava pad radnika u okolni prostor;
  14. vitlo za izvlacenje i spustanje materijala, alata i opreme mora u pogledu mera zastite na radu da odgovara propisima o dizalicama.

Clan 25.

Za silazak i izlazak radnika iz bunara, sahta ili jame zabranjeno je koriscenje zahvatnih naprava za izvlacenje materijala.

Zabranjeno je obavljanje radova u unutrasnjosti bunara ili u blizini dok se radnici nalaze ispod mesta na kome se obavljaju radovi.

Clan 26.

Kad se iskop bunara, sahta ili jame vrsi miniranjem, pored mera zastite na radu predvidjenih propisima o miniranju, primenjuju se sledece mere:

  1. paljenje mina sme se vrsiti samo pomo pomocu elektricnog uredjaja sa povrsine terena;
  2. pre ulaska radnika u bunar, saht ili jamu, a posle izvrsenog miniranja, vrsi se provera prisutnosti stetnih zapaljivih ili eksplozivnih gasova, pa ako se utvrdi njihova prisutnost, radnici ne smeju prilaziti otvoru dok se ne preduzmu mere za bezbedan rad;
  3. posle miniranja, a pre nastavljanja radova treba proveriti stanje bocnih strana i dna, kao i stanje primenjenih zastitnih mera, kakao bi se omogucio bezbedan nastavak radova.

Clan 27.

Kad se bunar, saht ili jama kopa pod zastitom privremene podgrade, izradjuje se tehnicka dokumentacija u skladu sa odredbama clana 3. ovog pravilnika, uz dodatni prikaz ozidjivanja odozdo na vise, istovremeno sa postepenim uklanjanjem podgrade, ali tako da ne bude ugrozena stabilnost i funkcija preostlog dela.

Iskop i izrada bunara, sahta ili jame, kao i radovi na opravci ili ciscenju, izvode se pod stalnim nadzorom i uz uputstva strucnog radnika.

Clan 28.

Kad se zemljani radovi obavljaju u naseljenim mestima, pored mera utvrdjenih saobracajnim i drugim propisima, preduzimaju se i sledece mere:

  1. krug gradilista se obezbedjuje pre pocetka i odrzava u toku radova od opasnog upada sredstava javnog saobracaja, postavljanjem signalizacije, fizickih prepreka, promenom rezima saobracaja, odbacivanjem saobracaja na bezbednu udaljenost, skretanjem na druge pravce, ili potpunim ukidanjem za vreme trajanja radova; za ove mere potrebna je prethodna saglasnost nadleznih organa bezbednosti saobracaja i organa za odrzavanje javnih saobracajnica;
  2. krug gradilista ogradjuje se pre pocetka radova i u toku godine montaznom punom ogradom visine najmanje 2,0 m, koja je obezbedjena od pomeranja i preturanja; kod gradilista koja se ne mogu u potpunosti ograditi, postavlja se, radi sprecavanja prisutnosti besposlenih lica, ograda na mestima mogucih prilaza, a postojeci prilazi se zaprecavaju ili ogradjuju, uz postavljanje znakova obavestenja i upozorenja;
  3. kad gradiliste menja polozaj, odnosno pomera se, kao sto je slucaj kod iskopa radova za postvljanje vodovodnih ili kanalizacionih cevi, faze radnog procesa zbijaju se u krace deonice, radovi se obavljaju paralelno, da bi se zauzeo i ogradio sto manji prostor;
  4. kad se zemljani radovi izvode u gustom gradskom tkivu nije dozvoljeno gomilanje materijala preko kolicine potrebne za jednodnevnu ugradnju, a iskopani materijal mora se odvoziti istovremeno sa iskopom;
  5. nedovrseni zemljani radovi moraju biti obezbedjeni od upada saobracajnih sredstava ili prilaza besposlenih lica;
  6. na otvorima u ogradi namenjenim za prolaz radnika, gradilisnih vozila i uredjaja postavljaju se znaci zabrane ulaza za besposlena lica i vozila, a kod gradilista sa duzim trajanjem postavlja se kapija, a za vozila - rampa sa sluzbom obezbedjenja;
  7. ulaz u krug gradilista postavlja se tako da radnici mogu bezbedno prici ulazu, a izlaz iz kruga tako da radnici ne izlaze neposredno na kolovoz koji je u javnom saobracaju;
  8. na mestima na kojima radovi presecaju postojece pesacke prilaze stambenim i drugim objektima postavljaju se prelazi sa cvrstom konstrukcijom, zastitnom ogradom sa obe strane i ivicnom zastitom za sprecavanje pada predmeta; kad prelaz osim radnika koriste i gradjani, zastitna ograda postavlja se sa obe strane, a prelaz mora da bude horizontalan i ugradjan i ugradjen u skladu sa odredbama clana 7. ovog pravilnika;
  9. na mestima na kojima radovi presecaju postojece ulaze za vozila i objekte, garaze ili poprecne saobracajnice, postavljaju se prelazne konstrukcije sa na oba kraja oznacenim najvecim dozvoljenim opterecenjem, a po potrebi i gabaritom, koje se koriste, odrzavaju i uklanjaju na osnovu projekta uradjenog u skladu sa odredbom clana 7. stav 4. ovog pravilnika;
  10. kad se kopa u neposrednoj blizini postojecih objekata, saobracajnica, PTT i elektricnih stubova, izvodjac radova mora da preduzme mere za sprecavanje njihovih ostecenja, deformacija, sleganja ili pada i ostalih pojava koje mogu ugroziti bezbednost radnika na padu;
  11. po zavrsetku radova, zabranjeno je ostavljati rupe i neravnine ili delimicno zatrpane jame, rovove, sahtove i njihove delove, neobezbedjene od upada radnika ili vozila.

 

3. Radna platforma i lestve (pomocni oslonci)

Clan 29.

Radovi na delovima objekta ili konstrukcije izdignutim od podloge, koji se mogu obaviti sa oslonca cija visina ne prelazi 3,0 m izvrsavaju se pomocu radnih platformi ili lestvi od drveta ili metala (u daljem tekstu: pomocni oslonci).

Pri upotrebi pomocnih oslonaca primenjuju se sledece mere zastite na radu:

  1) pomocni oslonci izradjuju se, postavljaju i odrzavaju tako da mogu preneti opterecenje za koja su namenjeni, pri cemu deformacije nosecih elemenata ne smeju preci dozvoljene granice;

  2) izradjuju se da budu samostalno stabilni ili se pricvrscuju za cvrste i sigurne oslonce na nepomerljivim delovima objekta ili konstrukcije;

  3) oslanjaju se na ravnu podlogu koja se pod njima nece pomerati, slegati, savijati ili vitoperiti;

  4) donji kraj obezbedjuje se od klizanja ili pomeranja po podlozi;

  5) prilikom pomeranja ili premestanja pomocnih oslonaca radnici ne smeju biti na njima;

  6) ne smeju se koristiti za druge namene od onih za koje su izradjeni ili postavljeni;

  7) kad se pomocni oslonac postavi ili premesti u nov radni polozaj, moze se koristiti tek posto strucni radnik koji vrsi neposredan nadzor nad radom radnika, organizuje i rukovodi procesom rada ili privatni poslodavac (u daljem tekstu: odgovorni radnik), izvrsi pregled

i odobri koriscenje;

  8) u toku upotrebe odgovorni radnik povremeno pregleda stanje pomocnih oslonaca i zabranjuje koriscenje neispravnih, dok se ne dovedu u ispravno stanje;

  9) pri obavljanju radova u blizini ivica sa kojih postoji mogucnost pada u dubinu okolnog prostora najblize dozvoljeno rastojanje pomocnog oslonca do ivice jednako je njegovoj dvostrukoj visini, pri cemu se duz ivice postavlja propisana zastitna ograda;

  10) kad se koriste pomocni oslonci u blizini ivica na rastojanju kracem od dozvoljenog, radnik se vezuje zastitnim pojasom, po potrebi uz pomoc dopunskog uzeta, za siguran oslonac.

Clan 30.

Radne platforme se oslanjaju na podlogu preko elemenata za oslanjanje (najcesce drvenihnogara)koji moraju da budu stabilni i sposobni da prenesu sile od opterecenja sa radnog poda na podlogu.

Radni pod radne platforme po kome se krecu i stoje radnici za vreme rada je horizontalan i tako postavljen na elemente za oslanjanje da se po njima ne moze pomerati za vreme rada.

Radni pod ne sme da ima preko oslonca prepustene slobodne krajeve, a kad je uzdignut od podloge vise od 1,0 m, po slobodnim ivicama radnog poda postavlja se propisana zastitna ograda.

Radni pod izradjuje se u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

Prilaz radnom podu postavlja se uz platformu ili se oslanja na nju i izradjuje se u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

Nacin upotrebe i najvece dozvoljeno opterecenje radne platforme utvrdjuje odgovorni radnik i upoznaje radnike koji ce raditi na radnoj platformi.

Clan 31.

Pri upotrebi drvenih ili metalnih lestvi za prilaz radnoj platformi

ili za obavljanje radova sprovode se sledece mere zastite na radu:

  1) drvene lestve mogu se izradjivati samo od odabranog drveta koje ne sme da ima mehanicka ostecenja, niti cvorove, pukotine, trula mesta, lisicavost i druge nedostatke;

  2) stranice lestvi izradjuju se od jednog komada drveta, a u gornjem delu se oslanjaju i po potrebi pricvrscuju za objekte ili konstrukciju;

  3) precke lestvi izradjuju se od tvrdog drveta pravougaonog preseka, na medjusobnom (osovinskom) rastojanju ne vecem od 32 cm;

  4) precke lestvi moraju da budu usadjene ili urezane u stranice, a ne prikovane ekserima ili vezane zicom;

  5) rastojanje stranica lestvi (cist otvor) ne sme da bude manje od 45 cm;

  6) u gornjem kraju stranice lestvi prelaze ivice poda na koje se izlazi, odnosno na koje su naslonjene, najmanje 75 cm, a u donjem kraju izmicu se od vertikale za 1/4 kosog rastojanja izmedju oslonca na podu i oslonca u gornjem delu;

  7) kad se radovi izvode na klizavoj podlozi, na donjem kraju lestve moraju da imaju papuce koje sprecavaju klizanje, a po potrebi u gornjem kraju vesaju se za objekat;

  8) dvokrake lestve moraju da budu osigurane od nedozvoljenog razmicanja krakova;

  9) dvokrake lestve ne smeju se upotrebljavati kao prilaz izdignutim radnim platformama;

  10) jednokrake ili dvokrake lestve mogu da posluze za rad samo jednog radnika i to jednokrake za rad iskljucivo u pravcu lestvi;

  11) nije dozvoljeno stajanje na preckama lestvi, koje su blize vrhu od 75 cm;

  12) metalne lestve za prilaz izradjuju se i upotrebljavaju u skladu sa odredbama ovog pravilnika;

  13) lestve moraju da budu cvrste i stabilne pri upotrebi.

4. Zastita od pada preko ivice i upada u otvore

Clan 32.

Na ivice preko kojih se moze pasti u prostor dublji od 1,0 m, na delovima objekta na kojima se vrse radovi, zatim na prilazima objektu, na pomocnim konstrukcijama ili uredjajima, na delovima objekta koji se koriste za kretanje radnika ili u cijoj se neposrednoj blizini nalaze

prolazi, postavlja se zastitna ograda propisana ovim pravilnikom.

Ostale ivice, na primer spoljne ivice na donjim nedovrsenim spratovima, na kojima se privremeno ne vrse radovi, a ne nalaze se u neposrednoj blizini prolaza radnika, obezbedjuju se zaprecavanjem prilaza ka njima ili se postavlja na visini 1,0 m od podloge upozoravajuce uze o

kome vise obojene trake (ili horizontalna letva obojena kosim prugama) sa natpisom o zabrani prolaza.

Na nezasticene ivice liftovskog otvora i nedovrsenog stepenista i odmorista, mora se postaviti propisana zastitna ograda na svimspratovima. Po ovim ivicama zabranjeno je postavljati nesigurnu ogradu po principu "rasponke".

Ako zbog potrebe radnog procesa nije moguce postaviti zastitnu ogradu, radnik koji radi pored ivice mora da ispunjava propisane uslove za rad na visini i mora da bude vezan preko zastitnog opasaca za siguran oslonac.

Posle zavrsenog rada na ivicu se postavlja zastitna ograda ili se na prilaz ivici postavlja zapreka sa znakom upozorenja.

Zastita od upada u otvore sprovodi se kako za vreme rada i kretanja radnika u blizini otvora, tako i kad se mesto radova udalji od otvora, pa sve dok se otvor ne ukloni ili konacno ne obezbedi.

Otvori koji se moraju ostaviti u delu objekta ili konstrukciji na prilazu ili u blizini prolaza radnika, ogradjuju se cvrstom zastitnom ogradom i oznacavaju vidnim oznakama, a ukoliko se zbog potrebe radnog procesa ne moze postaviti ograda, moraju da se odmah posle nastanka

pokriju poklopcima.

Poklopci kojima se pokrivaju otvori na gradilistu ne smeju da budu pomerljivi ili obrtni, a moraju da budu izradjeni i ugradjeni tako da mogu da prenesu najnepovoljnije opterecenje koje moze da naidje.

Kod otvora kroz koje prolaze radnici ili se izvlaci materijal, ivice koje se ne koriste moraju da se ograde zastitnom ogradom, a po prestanku koriscenja postavlja se zastitna ograda i na ostale ivice.

Otvori u zidovima zasticuju se zastitnom ogradom ukoliko je postojeci parapetni zid nizi od 80 cm od poda, ili ima otvore sire od 35 cm na kracoj strani otvora.

5. Zidarski radovi

Clan 33.

Zidanje zidova izvodi se najvise do visine 150 cm od podloge na kojoj radnik stoji.

Materijal za zidanje (opeka, blokovi, malter i dr.), uz radno mesto zidara, mora da bude ravnomerno i stabilno slozen prema uputstvima koje izdaje odgovorni radnik o nacinu i velicini opterecivanja podloge (tlo, medjuspratna konstrukcija, skela, radna platforma i sl.) sa koje se vrsi zidanje.

Ostavljanje materijala i drugih sredstava za rad na mestima koja za to nisu odredjena, zabranjeno je.

Zidarski materijali koji se odlazu, prenose i prevoze na paletama, uskladistavaju se na posebno pripremljenoj podlozi koja je horizontalna, ravna, ociscena i ima dovoljnu cvrstocu da ne dodje do krivljenja i slaganja pod tezinom slozaja.

Palete imaju potrebnu povrsinu da se slozaj moze stabilno da slozi, zatim cvrstu konstrukciju da bez deformacija mogu da prenesu opterecenje od slozaja na podlogu i prilagodjene su uredjaju za transport tako da se podizanje, prenos i prevoz paleta moze jednostavno i lako obaviti.

Skladiste gradjevinskih materijala slozenih na paletama postavlja se na takvoj udaljenosti od prolaza i saobracajnica da u slucaju rusenja slozaja ne budu ugrozeni prolaznici i saobracaj i obezbedjeno je od pristupa lica koja ne rade na skladistu.

Pri podizanju, prenosu i prevozu slobodno slozenih (nisu osigurani korpama, ramovima ili na neki drugi nacin) materijala na paletama, radnici koji opsluzuju moraju da se udalje na rastojanje vece od domasaja najviseg elementa u slucaju preturanja ili pada sa visine i mora da se obezbedi da se i ostala lica ne nadju u ovoj opasnoj zoni.

 

Clan 34.

Pri postavljanju profila i obelezavanju pravaca zidova pomocu zica ili osiguranja uglova pomocu letvi, na zice se postavljaju u odgovarajucim razmacima obojena upozorenja ili druge uocljive oznake, a ispred uglova se postavlja posebna zastita od ukrstenih dasaka ili zastitnih ograda.

Clan 35.

Prilazi, prolazi, staze na terenu ili radni podovi na skelama i radnim platformama sa kojih se vrsi zidanje i prenosi ili prevozi zidarski materijal i alat, izvode se tako da njima bez smetnji i bezbedno mogu da se krecu radnici koji zidaju i radnici koji istovremeno prenose

ili prevoze zidarski materijal ili alat.

Podloga po kojoj se krecu radnici pri opsluzivanju mesalice, treba da bude podesena tako da radnici ne podizu teret na visinu vecu od 1,20 m, a kod kratkotrajnih radova najvise do 1,50 m.

Clan 36.

Pri masinskom spravljanju zidarskih smesa (malter, beton), dok je bubanj mesalice u pokretu, zabranjeno je:

  1) rucno usipavanje sastavnih delova smese iz vreca, kofa i slicnih sudova neposredno u otvor bubnja;

  2) ubacivanje u otvor predmeta i alata pridrzavanih rukom, radi praznjenja, odgrtanja, ciscenja i drugih radova;

  3) udaranje cvrstim predmetima po delovima mesalice.

Kad se zbog potreba procesa rada zaviruje u bubanj koriste se zastitne

naocare.

Clan 37.

Kod mesalica sa korpom za podizanje smese, prilaz radnika prostoru kretanja korpe, dok je uredjaj ukljucen i dok korpa nije osigurana od iznenadnog kretanja, zabranjen je.

Ukljucivanje mesalice na elektricni pogon, ako nije sprovedena propisna zastita od udara elektricne struje, zabranjeno je. Moze se koristiti zastita (sklopke, nulovanje i sl.) obliznjeg objekta sa kojeg se vrsi napajanje, a ako to nije moguce moraju metalni delovi mesalice da se obezbede pomocu zastitnog uzemljivaca (sonde, trake, ploce i sl.).

Clan 38.

Ako zidarski radovi treba da otpocnu na mestima na kojima je doslo do vremenskog prekida rada, a na kojima su ranije preduzimane mere zastite na radu ili ranije postavljene skele, zastitne konstrukcije, prilazi i druge pomocne konstrukcije, pre pocetka radova se pregledaju zatecene mere zastite i zastitne konstrukcije, zatim se obavljaju popravke i

dopune i tek onda odobrava ulazak zidarskih radnika na mesta rada.

Clan 39.

Zidarski materijali koji u dodiru sa vlagom postaju stetni po zdravlje radnika, cuvaju se u posebnim suvim prostorijama.

Zidarske smese pripremaju se (gasenje kreca, spravljenje maltera i sl.) u odvojenim prostorima kruga gradilista, po pravilu izvan podrucja glavnih prolaza ili drugih proizvodnih placeva, u koje mora da bude sprecen pristup svima, osim radnika koji rade na pripremi smesa.

Clan 40.

Pri radu sa krecom, pored ostalih, sprovode se i sledece mere zastite

na radu:

  1) korito za gasenje kreca postavlja se pored krecne jame;

  2) radnik koji gasi krec u koritu i radnik koji vadi krec iz krecne jame moraju da budu obezbedjeni od pada u krecnu jamu;

  3) krecna jama ogradjuje se cvrstom zastitnom ogradom sa onih strana odakle postoji mogucnost pristupa radnika ivici jame;

  4) mesto rada kraj krecne jame mora da ima radni pod koji ne sme da bude klizav, a po ivici radnog poda postavlja se propisana zastitna ograda;

  5) alat za gasenje i vadjenje kreca izradjuje se sa dugackom drskom, radi zastite od prskanja i isparenja iz jame.

Clan 41.

Sudovi i naprave za rucno prenosenje zidarskih smesa podesavaju se za lak prenos i praznjenje bez prosipanja, prskanja i mogucnosti pada smese na druge radnike. Ukupna tezina smese i suda ne sme prelaziti 25,0 kg po radniku muskarcu i 15,0 kg po radniku zeni ili radniku

mladjem od 18 godina.

Spustanje zidarskih materijala za zidanje u iskopima, sahtovima, oknima, kanalima i slicnim mestima vrsi se pomocu naprava (zljebovi, levci) ili pomocu transportnih sredstava (transporteri, dizalice i dr. ) zavisno od vrste, oblika i tezine materijala.

Spustanje tezih tereta obavljaju radnici osposobljeni za bezbedan rad pri takvim poslovima, pod stalnim nadzorom strucnog radnika.

Clan 42.

Zidanje svodova i lukova, montaza gotovih elemenata medjuspratne tavanice, postavljanja montaznih stepenika i drugih elemenata izvodi se na osnovu tehnicke dokumentacije, koja sadrzi prikaz izvodjenja sa redosledom radnih operacija i merama zastite na radu.

Kod svodova i lukova tehnicka dokumentacija sadrzi prikaz montaze skele i oplate, kao i vreme i nacin njihovog uklanjanja, cemu se ne sme pristupiti bez naredjenja i uputstva odgovornog radnika.

Za vreme montaze gotovih elemenata ili stepenika obezbedjuje se taj deo objekta i kruga gradilista od prolaska i prisustva lica koja ne ucestvuju u radnom procesu, a stepeniste se iskljucuje iz upotrebe zaprekama i znacima upozorenja.

Radove iz stava 1. ovog clana mogu da izvode samo osposobljeni i kvalifikovani radnici, upoznati sa opasnostima koje prete pri izvodjenju tih radova i to uz stalni nadzor strucnog radnika.

Clan 43.

Pri izvodjenju radova na stemovanju betona, pri zidarskim radovima sa kamenom, zatim torkretiranju, odnosno pri radovima kod kojih postoji mogucnost upada u oko sveze mase ili cvrste sitnezi neophodna je upotreba zastitnih naocara.

Clan 44.

Fabricki i drugi visoki dimnjaci, kao i svi objekti ili konstrukcije kod kojih je visina penjanja ili silaska radnika sa mesta rada pri gradjenju, zatim pri pregledima, odrzavanju i opravkama u toku upotrebe, veca od 3,0 m moraju da imaju bezbedan pristup od podloge do radnih etaza.

Bezbedan pristup iz stava 1. ovog clana obezbedjuje se, po pravilu, stepenistima jednokrakim ili visekrakim, sa unakrsnim kosim kracima i izmedju njih horizontalnim odmaralistima, po cijim slobodnim ivicama se postavlja propisana zastitna ograda.

6. Vertikalne lestve sa ledjobranom i penjalice

Clan 45.

Pri izvodjenju gradjevinskih radova za privremeni prilaz delovima objekta ili pomocne konstrukcije, prilaz krovnim i drugim povrsinama koje su na visini 3,0 m i vise od podloge mogu da se izradjuju, postavljaju, koriste i odrzavaju vertikalne metalne lestve sa zastitnim ledjobranom, u skladu sa odredbama tehnickih propisa, jugoslovenskih standarda i sledecih mera i normativa zastite na radu:

  1) precke se izgradjuju od okruglog gvozdja za armirani beton, najmanjeg precnika 25 mm, ili od drugog materijala, sa jednakom mogucnoscu prenosenja opterecenja i ostvarivanja deformacija;

  2) medjusobno vertikalno rastojanje (cist otvor precki) ne sme da bude vece od 30 cm;

  3) udaljenost precki od zida objekta ne sme da bude manja od 16 cm;

  4) stranice lestvi (obrazni nosaci) postavljaju se tako da im je medjusobno rastojanje (cist otvor) najmanje 45 cm, a ukoliko se ovo rastojanje poveca, staticki se proverava precnik precki;

  5) stranice lestvi produzavaju se iznad ivice platforme na koju se izlazi, za najmanje 150 cm i postavlja zastitni ledjobran, a na visini 100 cm ka platformi postavlja se horizontalni rukohvat;

  6) ledjobran zapocinje na visini 3,0 m od podloge, za platforme visoke izmedju 3,0 i 3,5 m zapocinje na visini 2,0 m, za platforme visoke izmedju 3,50 i 4,00 m zapocinje na visini 2,50 m;

  7) na svakih 2,0 m visine ledjobrana ugradjuje se horizontalni nosac od okruglog gvozdja precnika najmanje 16 mm ili trakastog gvozdja iste nosivosti, cvrsto vezan za stranice lestvi, oblika kruga precnika svetlog otvora najmanje 710 mm;

  8) izmedju nosaca ledjobrana postavljaju se horizontalna ukrucenja cvrsto vezana za stranice lestvi, istog oblika kao nosaci, precnika ne manjeg od 14 mm i na medjusobnom vertikalnom rastojanju ne vecem od 1,0 m;

  9) ispunu zastitnog ledjobrana cine vertikalna okrugla gvozdja precnika najmanje 14 mm, rasporedjena po unutrasnjoj povrsini nosaca i ukrucenja ledjobrana na medjusobnom osovinskom rastojanju najvise do 35 cm, mereno po obimu nosaca ledjobrana; ispuna mora da bude cvrsto spojena

sa nosacima i ukrucenjima ledjobrana;

  10) duzina ledjobrana ne sme da bude manja od 1,75 m.

Normativi iz stava 1. ovog clana vaze ako se precke, nosaci i ispuna ledjobrana izradjuju od celika C.0300 V, GA 240/360.

Noseci i elementi ispune lestvi mogu biti zamenjeni elementima od drugih materijala razlicitih poprecnih preseka, ali tako da svaki zamenjeni elemenat ima mehanicke osobine (nosivost, deformacije i dr.), karakteristike veze sa drugim delovima lestvi i karakteristike veze lestvi sa objektom kao kod propisanih elemenata.

Obrazni nosaci se posebno konstruisu i staticki dokazuje njihova nosivost. Po pravilu se izradjuju od trakastog ili profilisanog celika sa otvorima u kojima precke lestvi nalezu na nosace i obezbedjuju se od ispadanja zavarivanjem ili na drugi nacin.

Clan 46.

Najveca duzina kraka lestvi sa zastitnim ledjobranom u istoj, vertikalnoj osovini bez prekida moze da iznosi 10,0 m.

Izmestanje krakova lestvi izvodi se po vertikalnoj osovini, ali najvise za jednu sirinu lestvi.

Donji deo (dno) svakog kraka lestvi izradjuje se kao podest sa plocom ili kao pod sa okcima najveceg otvora 4,0 cm h 4,0 cm.

Bocni otvori za prolazak iz jednog kraka u susedni imaju najmanje dimenzije: za visinu 90 cm, a za sirinu 50 cm.

Clan 47.

Vertikalne lestve sa zastitnim ledjobranom postavljaju se ili vesaju na stranu objekta, ili konstrukcije koja nije ugrozena radovima ili saobracajem.

Delovi lestvi sa ledjobranom ne smeju imati nepravilne niti ostre ivice da ne bi doslo do povreda radnika ili zakacinjanja opreme ili odece.

Lestve moraju biti cvrsto pricvrscene i okacene za objekat ili konstrukciju, da se prilikom upotrebe ne pomeraju.

Lestve se moraju pregledati od strane iskusnih strucnih radnika pre prve upotrebe, pre upotrebe posle prekida radova ili posle mehanickih i drugih ostecenja, kao i povremeno u toku radova.

Clan 48.

Upotreba penjalica za penjanje ili silazenje preko visine 3,0 m od podloge, bez zastite od pada sa visine zabranjena je.

Penjalicama, u smislu ovog pravilnika, smatraju se metalne precke okruglog preseka sa oba kraja ugradjene u zidani ili betonski zid objekta, zavarivanjem ili na drugi nacin pricvrscene na metalnu povrsinu objekta ili konstrukcije.

Penjalice se mogu upotrebiti kod privremenih objekata i konstrukcija i preko visine od 3,0 m, ali najvise do 10,0 m visine od podloge, kad se zastitni ledjobran ne moze postaviti.

Kad se upotrebljavaju penjalice na visinama preko 3,0 m od podloge mora da bude postavljeno vertikalno sigurnosno uze za vezivanje zastitnog opasaca. Uze je cvrsto vezano na oba kraja i na svakih 3,0 m visine posebnim drzacima za objekat ili konstrukciju.

Na visini iz stava 4. ovog clana penjalice mogu koristiti iskljucivo radnici osposobljeni za koriscenje zastitnog opasaca i koji ispunjavaju uslove za rad na visini.

Clan 49.

Lestve sa zastitnim ledjobranom izgradjuju se, postavljaju, koriste i odrzavaju prema tehnickoj dokumentaciji sa merama zastite na radu, koju obezbedjuje izvodjac, ukoliko lestve nisu sastavni deo projekta objekta, odnosno investicionog programa, kad izvodjac obezbedjuje tehnicku

dokumentaciju o merama zastite na radu pri postavljanju lestvi, a na osnovu projekta koji je obezbedio investitor.

Tehnicka dokumentacija treba da sadrzi proracun nosivosti svakog elementa lestvi i zastitnog ledjobrana sa utvrdjivanjem njihovih dimenzija, zatim proracun medjusobnih veza elemenata i proracun veza lestvi za objekat ili konstrukciju pricvrscenjem pomocu drzaca ili

kacenjem pomocu kuka, a prema najnepovoljnijem opterecenju sa udarnim koeficijentom srazmernim mogucoj visini pada radnika.

U tehnickoj dokumentaciji prikazuje se broj, dimenzije, oblik i polozaj, kao i nacin ugradjivanja drzaca ili kuka za pricvrscivanje ili vesanje lestvi, sa merama zastite na radu pri postavljanju, zatim se opisuje i prikazuje svaka radna operacija procesa montaze lestvi sa

zastitnim ledjobranom, kao i radne operacije pricvrscivanja lestvi sa merama zastite na radu i postupkom kontrole.

7. Gradjenje fabrickih dimnjaka i pojam rada na visini

Clan 50.

Gradjenje fabrickih dimnjaka i slicnih objekata kao sto su silosi, vodozahvatne kule ili prelivne gradjevine kod brana, zahteva posebno uredjenje kruga gradilista, obzirom na izuzetnu opasnost od pada predmeta sa velike visine. Preduzimaju se sledece mere:

1) gradilisne staze i prolazi za radnike, putevi za vozila i pokretna orudja postavljaju se na bezbednoj udaljenosti;

2) proizvodni placevi, objekti sa radnim i pomocnim prostorijama i sva mesta stalnog rada radnika lociraju se u bezbedna podrucja gradilista;

3) povremeni rad radnika na poslovima koji nisu u neposrednoj vezi sa izradom visokog objekta, odnosno koriscenje kruga gradilista u zoni visokog objekta, dozvoljeno je samo u vreme prekidarada na visokom objektu;

 4) prilazi i mesta rada koja se ne mogu izmestiti iz ugrozene zone obezbedjuju se od pada materijala i alata zastitnim galerijama i nadstresnicama;

 5) na mestu izrade visokog objekta, ispod radnih platformi postavljaju se prihvatne skele ili zastitne mreze, koje su po pravilu sastavni deo skele ili uredjaja za izradu i premestaju se ili pomeraju zajedno sa njim; kad se dimnjak zida sa unutrasnje strane, ostavljaju se radne platforme, na vertikalnom rastojanju ne vecem od 3,0 m kao zastita od pada predmeta;

 6) prilaz mestima rada na visini izradjuje se i organizuje tako da ne postoji mogucnost pada predmeta na radnike koji se penju ili silaze sa objekta, niti njihovim kretanjem izazvanog slucajnog pada predmeta izvan zone gradilista na kojoj su sprovedene mere zastite od padajucih

predmeta (obezbedjena zona);

7) transport materijala i opreme na objekat, sa objekta i po objektu mora da bude tako sproveden da ne ugrozava delove gradilista izvan obezbedjene zone;

 8) zona oko visokog objekta u kojoj postoji mogucnost slucajnog pada predmeta ogradjuje se, a na ulazima postavljaju znaci upozorenja na opasnost i znaci zabrane ulaza besposlenim licima.

Clan 51.

Visoki dimnjaci i slicni objekti izgradjuju se na osnovu dokumentacije o organizaciji i tehnologiji gradjenja i merama zastite na radu pri izvodjenju radova i dokumentacije o uredjenju gradilista u cilju bezbednog rada i kretanja radnika u zoni u kojoj postoji mogucnost

slucajnog pada predmeta.

Tehnickom dokumentacijom mora da se propise u zavisnosti od usvojene tehnologije i mera zastite na radu, brzina vetra pri kojoj se radovi prekidaju, promenljiva prema visini na kojoj su se zatekli radovi, kao i da se naloze mere sigurnosti, koje se moraju preduzeti pri prekidu radova.

Radovi na izgradnji visokih dimnjaka i slicnih objekata mogu se obavljati samo ako je obezbedjen stalni nadzor strucnog radnika.

Clan 52.

Radom na visini, u smislu ovog pravilnika, smatra se rad koji radnik obavlja koristeci oslonce na visini 3,0 m i vise od cvrste podloge pri cemu radni prostor nije zasticen od pada sa visine.

Cvrstom podlogom smatra se podloga cije su deformacije pod opterecenjem koje se na nju prenosi u procesu rada zanemarljivih velicina i nemaju znacaja za stabilnost na nju oslonjenih konstrukcija ili uredjaja.

Radnim prostorom zasticenim od pada sa visine smatra se prostor koji

istovremeno ima:

1) po slobodnim ivicama radnog poda (ivica udaljena vise od 20 cm od vertikalnog zida objekta ili slicne prepreke koja u potpunosti stiti od pada preko ivice u okolni prostor) postavljenu propisanu zastitnu ogradu;

2) radni pod izveden u skladu sa propisima, a prema crtezu koji je uradjen na osnovu statickog proracuna kojim je dokazana njegova stabilnost i na kome je prikazana veza radnog poda sa skelom;

 3) skelu na koju se postavlja radni pod sa zastitnom ogradom, izvedenu prema projektu skele, a cije je koriscenje odobreno zapisnikom komisije koja je izvrsila pregled i prijem pre pocetka upotrebe;

 4) pristup etazama skele na kojima rade radnici obezbedjen pomocu stepenista izvedenog u skladu sa odredbama iz tac. 1) - 3) ovog stava ili za manje visine pomocu nekog od jednostavnijihpropisanih prilaza (penjalice sa ledjobranom, kose rampe, stepenice i sl.).

Clan 53.

Rad na visini radnik obavlja uz primenu sredstava zastite na radu.

Rad na visini mogu obavljati samo iskusni radnici koji su u svom prethodnom radu, postepeno od malih ka vecim visinama, stekli znanje i proverili licne sposobnosti za obavljanje ovih poslova.

Clan 54.

Radovi na visini izvode se na osnovu dokumentacije o organizaciji i tehnologiji izvodjenja sa merama zastite na radu, koju obezbedjuje izvodjac radova.

Rad na visini moze se obavljati samo uz neposredan i stalni nadzor strucnog radnika odredjenog resenjem direktora preduzeca ili privatnog poslodavca za poslove vrsenja nadzora nad radom radnika.

 

8. Skladistenje rezane gradje i sortimenata

Clan 55.

Rezana gradja i oblovina skladisti se na placevima u obliku slozajeva kojima je obezbedjena stabilnost.

Gradja sa slozaja skida se postepeno odozgo nanize.

Rusenje slozaja ili izvlacenje pojedinih komada gradje iz slozaja nije dozvoljeno.

Clan 56.

Slozajevi gradje oslanjaju se na cvrste i horizontalne oslonce postavljene na podlogu.

Oslonci ili podloga ne smeju da se tokom vremena slezu ili deformisu.

Slozajevi gradje povremeno se pregledaju i preduzimaju se mere za obezbedjenje stabilnosti, ukoliko je vremenom doslo do promena koje mogu prouzrokovati pad slozaja.

Clan 57.

Visina slozaja od tla ne sme da bude veca od:

  1) kod rucnog slaganja i skidanja

2,0 m za rezanu gradju

  2,0 m za oblu gradju;

  2) kod rucnog slaganja i skidanja preko platformi

  4,0 m za rezanu gradju

  3,0 m za oblu gradju;

  3) kod mehanizovanog slaganja i skidanja

  6,0 za   3,0 m za oblu gradju.

  Slozajevi oble gradje, po potrebi, osiguravaju se podupiracima.

Clan 58.

  Izmedju slozenog drveta nije dozvoljeno kretanje radnika, izuzev onih koji rade na skladistu gradje.

Prolazi za radnike koji vrse istovar, slaganje, skidanje i utovar gradje ne smeju da budu uzi od 1,50 m.

9. Tesarski radovi

Clan 59.

Gradja i elementi izgradjeni od gradje (oplata i sl.) posle svake upotrebe ciste se od prljavstine, eksera, metalnih delova i drugih predmeta koji mogu da budu uzrok povrede radnika.

Gradja ili elementi oplate posle ciscenja skladiste se na nacin i na mesta odredjena elaboratom o uredjenju gradilista.

Prljavstina i otpaci uklanjaju se, odmah posle nastanka, sa radnih

povrsina, prolaza i prilaza.

Clan 60.

Gradja i oplata i njeni delovi ne smeju se ostavljati:

1) delimicno montirani ili delimicno demontirani sa neucvrscenim ili nestabilnim preostalim delom;

 2) u blizini nezasticenih ivica objekta, skele ili oplate;

 3) na radnim podovima prilaza, prelaza, radnih platformi ili skela, ukoliko to nije projektom ili uputstvom o koriscenju predvidjeno, a ako jeste obezbedjuje se od preturanja i pada sa skele, narocito za slucaj udara vetra.

Clan 61.

Oplata se ne sme koristiti kao prilaz, a po elementima oplate zabranjeno je kretanje radnika.

Clan 62.

Ostra seciva tesarskog alata (sekire, testere, dleta i sl.) moraju pri prenosu da budu na podesan nacin pokrivena, radi zastite radnika od povredjivanja.

Clan 63.

Nadstresnice iznad ulaza, prolaza i prilaza za zastitu prolazecih radnika od padajucih materijala i predmeta izradjuju se tako da zadrze padajuci predmet i sprece povredjivanje radnika.

 

 

Clan 64.

U stolarskoj radionici obavljaju rad samo radnici odredjeni od strane odgovornog radnika ili poslodavca.

Spisak sa imenima radnika osposobljenih za bezbedan rad koji se odredjuju za rukovanje uredjajem za mehanicku obradu drveta mora da bude potpisan od odgovornog rukovodioca ili poslodavca, overen pecatom preduzeca i istaknut na vidnom mestu pored uredjaja.

Pristup u radnu prostoriju stolarske radionice dozvoljen je samo radnicima koji u njoj obavljaju rad.

10. Kosi prilazi, prolazi i rampe

Clan 65.

Kad se kosi prilazi, prolazi i rampe upotrebljavaju za odlaganje, prevoz ili prenos materijala, deo namenjen za kretanje radnika ne sme da bude uzi od 60 cm.

Nagib kosih prilaza, prolaza i rampi ne treba da prelazi 40%, izuzetno moze da bude pod uglom od 30o.

Na gornjoj povrsini poda moraju da budu pricvrscene letvice visine 12 mm, sirine 24 mm, duzine jednake sirini poda, na medjusobnom osovinskom rastojanju od 35 cm.

Kosi prilazi i prolazi na visini vecoj od 100 cm od podloge moraju da budu ogradjeni propisanom zastitnom ogradom.

Clan 66.

Kosi prilazi, prolazi i rampe moraju da budu oslonjeni na sigurne oslonce i za njih pricvrsceni.

Naslanjanje na nestabilne delove objekta ili konstrukcija ili na gomile materijala zabranjeno je.

Elementi kosih prilaza, prolaza i rampi moraju da budu medjusobno cvrsto spojeni, da pri koriscenju ne dodje do razdvajanja.

Kosi prilazi, prolazi i rampe ne smeju se postavljati i opterecivati tako da pri koriscenju dobiju nedopustene ugibe ili druge deformacije.

Moraju da budu izradjeni od ispravnog materijala, ne smeju se koristiti u ostecenom ili nedovrsenom stanju.

Pre upotrbe i u toku radova moraju se pregledati od strane rukovodioca radova ili od njega odredjenog odgovornog radnika i po potrebi preduzimati mere za dovodjenje u ispravno stanje.

Clan 67.

Za savladjivanje nagiba prilaza vecih od nagiba iz clana 65. stav 2. ovog pravilnika, kao i za prilaze radnim platformama na visinama 3,0 m i vise od podloge upotrebljavaju se stepenice.

Gradilisne stepenice izradjuju se najcesce od drveta koje mora da odgovara propisima za drvene konstrukcije.

Stepenice se izradjuju prema sledecim normativima:

  1) gazista moraju da budu usadjena ili urezana u obrazne nosace i da

imaju horizontalnu povrsinu gazenja, a izradjuju se od jednog komada;

  2) visina stepenika ne sme biti veca od 30 cm;

  3) sirina gazista ne sme biti manja od 16 cm;

  4) razmak (cist otvor) izmedju obraznih nosaca ne sme da bude manji od 60 cm;

  5) kad premoscavaju visinu do 1,0 od tla ili cvrste podloge ne moraju imati zastitnu ogradu, a za visine 1,0 m i vise postavlja se ograda sa obe strane;

  6) visina zastitne ograde na sredini gazista iznosi najmanje 100 cm;

  7) iste stepenice mogu se upotrebiti samo za jedan ugao;

  8) u gornjem kraju moraju da budu cvrsto prislonjene za objekat, a u donjem obezbedjene od klizanja i pomeranja.

 

 

Clan 68.

Gradilisne stepenice izradjuju se na osnovu projekta u kome svaki elemenat mora da bude dimenzionisan (dimenzije i medjusobna rastojanja elemenata utvrdjeni statickim proracunom), kao i izvrsena provera stabilnosti stepenista kao celine za najnepovoljnije opterecenje.

Projekat treba da opise nacin upotrebe i dozvoljeno opterecenje.

Projekat mora da ima crteze detalja veze pojedinih elemenata i detalja oslanjanja stepenista, kao i crteze detalja nastavka obraznih nosaca, kad se ovi nastavljaju.

11. Radni podovi

Clan 69.

Radni pod mora da bude izradjen od materijala cije su osobine u skladu sa odredbama propisa i jugoslovenskih standarda o materijalima koji se upotrebljavaju za nosece konstrukcije.

Radni pod mora da bude oslonjen tako da se u toku koriscenja ne moze pomeriti.

Kad se radni pod izradjuje od drveta, gradja mora da bude odabrana i obelezena da bi se upotrebljavala iskljucivo za radne podove.

Izrada radnog poda od dasaka prepustenih preko oslonca sa slobodnim krajem, zabranjena je.

Radni pod izradjuje se prema sledecim normativima:

  1) kad je namenjen za prolaz i kretanje radnika pri radu ne sme da bude manje sirine od 80 cm, a kad je namenjen i za druge svrhe (deponovanje materijala, prevoz materijala i opreme i sl.) za prolaz radnika obezbedjuje se prostor sirine najmanje 60 cm;

  2) daske patosa moraju da budu priljubljene jedna uz drugu po celoj sirini radnog poda i medjusobno obezbedjene od razmicanja;

  3) daska od cetinara I klase, sirine 20 cm, debljine 5 cm, ne sme se koristiti u sastavu radnog poda, na rastojanju oslonca vecem od 2,0m, pri radu na otvorenom prostoru;

  4) ivica radnog poda ne sme da bude udaljena od objekta vise od 20 cm, kad nije postavljena zastitna ograda;

  5) po svim slobodnim ivicama postavlja se zastitna ograda sa ivicnom zastitom za sprecavanje pada predmeta;

  6) kad su daske patosa postavljene jedna preko druge, na ceonim stranama gornjih dasaka postavlja se poprecna trouglasta letva.

Clan 70.

Kad se radni pod upotrebljava na visini 3,0 m i vise od podloge, izradjuje se na osnovu projekta koji sadrzi:

 1) proracun elemenata za najnepovoljnije moguce opterecenje, pri cemu se propisani dozvoljeni naponi uzimaju sa umanjenom vrednoscu zbog izlozenosti atmosferskim uticajima kad se radi na otvorenom prostoru;

  2) dimenzije elemenata i rastojanja oslonaca;

  3) crteze detalja oslanjanja;

  4) nacin koriscenja i dozvoljeno opterecenje.

Za radne podove na visinama do 3,0 m dimenzije elemenata, rastojanja i nacin oslanjanja, dozvoljeno opterecenje i nacin koriscenja odredjuje odgovorni radnik.

Na vidnom mestu na pocetku radnog poda postavljaju se table sa

natpisom o dozvoljenom opterecenju i nacinu upotrebe.

Pre prve upotrebe i u toku koriscenja radni pod pregleda odgovorni radnik i preduzima mere u slucaju neispravnosti ili ostecenja.

12. Zastitna ograda

Clan 71.

Privremena zastitna ograda (u daljem tekstu: zastitna ograda) postavlja se na mesta rada i kretanja radnika da upozori na opasnost, a u slucaju potrebe spreci pad sa visine, upad u dubinu ili zastiti od odredjene opasnosti na terenu.

Materijal od koga se izradjuje zastitna ograda mora da odgovara propisima o materijalima za konstrukcije.

Zastitna ograda treba da bude izgradjena prema sledecim normativima:

  1) dimenzije, rastojanja i veze elemenata ograde moraju da odgovaraju horizontalnom opterecenju na rukohvat ograde od najmanje 300 N po duznom metru, sto mora da bude dokazano proracunom i prikazno na crtezima za izvodjenje;

  2) ispuna ograde postavlja se sa unutrasnje strane stubova;

  3) u ispuni ograde jedna dimenzija cistog otvora ne sme da bude veca od

35 cm;

  4) kad se za ispunu ograde upotrebljava zicana mreza otvori kvadratnih okaca ne smeju imati duzu ivicu od 4 cm, a kod kruznih precnik ne sme prelaziti 4,5 cm;

  5) krajevi ispune ne smeju se zavrsavati prepustom, odnosno ne smeju imati slobodne krajeve;

  6) visina zastitne ograde od gazisne povrsine do gornje ivice rukohvata ne sme biti manja od 100 cm;

  7) kad ispod mesta na kojem se postavlja zastitna ograda postoji mogucnost rada ili kretanja drugih radnika, u donjem delu ograda ima punu ivicnu zastitu, koja se sastoji od daske postavljene nasatice, visine namanje 20 cm od povrsine poda;

  8) povrsine zastitne ograde treba da su glatke, ne smeju imati ispade, niti ostre ivice, da ne bi doslo do zakacinjanja odece i opreme ili povredjivanja radnika.

Clan 72.

Zastitne ograde koje mogu da budu izlozene nepovoljnijem opterecenju od opterecenja iz

clana 71. stav 3. tacka 1. ovog pravilika, ili koje imaju posebne namene ili posebne uslove za postavljanje izradjuju se na osnovu projekta sa statickim proracunom i crtezima detalja za izradu sa opisom mera zastite na radu pri montazi i demontazi.

13. Radne skele

Clan 73.

Radnom skelom, u smislu ovog pravilnika, smatra se privremena, pomocna konstrukcija koja nosi radnu platformu, radni pod, stepeniste ili drugi prilaz na kome se na visini 3,0 m i vecoj od podloge, obavlja rad i kretanje radnika, rucni prenos ili rucni prevoz opreme, alata i

gradjevinskog materijala.

Radne skele se postavljaju, odrzavaju, koriste i uklanjaju prema

tehnickoj dokumentaciji koja mora da sadrzi:

  1) analizu opterecenja, proracun svakog noseceg elementa skele, proracun veza elemenata i dokaz stabilnosti skele u celini;

  2) dispoziciju konstrukcije skele sa osnovnim dimenzijama, izgledom i poprecnim presecima;

  3) proracun i prikaz oslanjanja skele;

  4) crteze elemenata skele sa dimenzijama, medjusobnim rastojanjima i detaljima medjusobnih veza;

  5) crteze polozaja i detalja veze skele sa objektom, detalja ukrucenja, razupiraca i drugih elemenata koji se koriste za obezbedjenje stabilnosti skele kao celine;

  6) crteze radnog poda i zastitne ograde u skladu sa odredbama cl. 70 - 72. ovog pravilnika;

  7) crteze detalja veze radnog poda sa skelom i veze zastitne ograde sa radnim podom ili skelom;

  8) crtez prilaza radnim etazama skele;

  9) odredbu za najvece dozvoljeno opterecenje i uputstvo za koriscenje i odrzavanje;

10)redosled i nacin montaze i demontaze sa merama zastite na radu;

 11) atest o ispravnosti upotrebljenih materijala.

Clan 74.

Skele koje se sastoje od tipskih elemenata (tipske skele), osim dokumentacije iz clana 73. ovog pravilnika, moraju da imaju i potvrdu o tehnickoj ispravnosti svakog tipskog elementa ugradjenog u skelu.

Tipski elementi se obelezavaju i vode u posebnoj evidenciji u koju se upisuju datumi i rezultati izvrsenih periodicnih provera ispravnosti u skladu sa uputstvom proizvodjaca.

Pre ugradjivanja u skelu, rukovodilac radova ili od njega odredjeni odgovorni radnik, pregleda i odobrava ugradnju ispravnih tipskih elemenata.

Clan 75.

Tehnicku dokumentaciju za skelu obezbedjuje rukovodilac radova izvodjaca i o njoj se stara i vodi racuna da sa njom budu upoznati svi odgovorni radnici, a sa merama zastite na radu pri montazi, odrzavanju, demontazi i svi radnici koji ucestvuju u ovim radovima.

Tehnicku dokumentaciju potpisuje odgovorni projektant, a overava preduzece koje ju je izradilo.

Izmena projekta skele moze se izvrsiti samo uz saglasnost odgovornog projektanta, o cemu na gradilistu mora da postoji dokaz.

Pre upotrebe skela se pregleda od strane komisije sastavljene od strucnih radnika, koji utvrdjuju da li je skela izvedena prema tehnickoj dokumentaciji, propisima o zastiti na radu, tehnickim propisima i jugoslovenskim standardima, a kod tipskih skela da li ugradjeni elementi

ispunjavaju uslove iz uputstva proizvodjaca i o tome sastavljaju zapisnik. Komisiju odredjuje rukovodilac radova, odnosno poslodavac.

Zapisnik o pregledu skele sastavni je deo dokumentacije o skeli.

Ispravnost skele proverava se povremeno u toku rada, najmanje jedanput mesecno, a narocito posle vremenske nepogode, posle popravki, prepravki i premestanja. Provere vrsi rukovodilac radova ili od njega odredjeni odgovorni radnik, koji rezultat provere unosi u kontrolnu knjigu skele.

Tehnicka dokumentacija skele cuva se na gradilistu do otpreme elemenata skele sa gradilista.

Clan 76.

Za manje radne skele, projekat iz clana 75. ovog pravilnika nije neophodan, vec se postavljanje, upotreba, odrzavanje i uklanjanje izvodi prema uputstvima i pod nadzorom rukovodioca radova, odnosno poslodavca ili od njih odredjenog odgovornog radnika, u skladu sa propisima o zastiti na radu, tehnickim propisima i jugoslovenskim standardima, a kod tipskih skela i prema uputstvu proizvodjaca.

Manjim radnim skelama, u smislu ovog pravilnika, smatraju se skele kod kojih su istovremeno ispunjeni uslovi:

  1) visina od cvrste podloge ne iznosi vise od 5,0 m;

  2) korisna povrsina radnog poda nije veca od 10,0 m;

  3) ne koriste ih istovremeno vise od dva radnika;

  4) ne postavljaju se u blizini PTT, elektricnih i drugih vodova i objekata od posebnog drustvenog znacaja.

Clan 77.

Skele mogu postavljati, prepravljati, dopunjavati i uklanjati samo strucni radnici, osposobljeni i zdravstveno sposobni za obavljanje radova na visini, pod stalnim nadzorom odgovornog radnika.

Ako se u prostoru izrade i koriscenja skele nalaze aktivni elektricni vodovi ili druge prepreke, postavljanje ne sme zapoceti dok se kod preduzeca nadleznog za odrzavanje ne preduzmu mere za iskljucenje struje, odnosno izmestanje ili uklanjanje prepreke.

Skela postavljena pored ili iznad saobracajnica prekriva se na spoljnoj strani pokrivacem (trska, juta, gusta metalna ili plasticna mreza i sl.), radi sprecavanja padanja predmeta na saobracajnicu.

Radni patos vezuje se za skelu tako da se spreci pomeranje ili odizanje pojedinih elemenata ili patosa u celini.

Pristupi na radne etaze skele izradjuju se u skladu sa odredbama cl. 45, 46, 49. i 67. ovog pravilnika.

Clan 78.

Za medjusobno spajanje elemenata skele mogu da se upotrebe samo sredstva predvidjena tehnickim propisima i jugoslovenskim standardima, a kod tipskih skela vezni elementi izradjuju se u skladu sa uputstvom proizvodjaca.

Vezivanje pojedinih elemenata skele u konstruktivnu celinu izvodi se tako da ne bude umanjena nosivost elemenata ili nosivost skele kao celine.

14. Nosece skele

Clan 79.

Nosecom skelom, u smislu ovog pravilnika smatra se privremena pomocna konstrukcija cija je namena da prenese na podlogu opterecenje od gradilisnog saobracaja, uredjaja, opreme, instalacija, materijala, privremenog objekta ili tezinu dela konstrukcije, koji je u izradi (svez

beton u oplati, celicna ili betonska konstrukcija u montazi i sl.) dok konstrukcija ne postane sposobna da prenese opterecenje na sopstvene trajne oslonce (zidovi zgrade, stubovi mosta i sl.).

Pri postavljanju, koriscenju i uklanjanju nosece skele pored mera iz projekta skele, mera u skladu sa odredbama cl. 74, 75, 76. i 78. ovog pravilnika, mera utvrdjenih drugim propisima o zastiti na radu, tehnickim propisima i jugoslovenskim standardima, sprovode se i

sledece mere:

  1) temelji stubova skele postavljaju se na podlogu cije su sigurnost i mehanicke osobine provereni, a kod posrednog fundiranja - na elemente koji se odredjuju prema karakteristikama zemljista tako da ne dodje do pomeranja ili sleganja temelja;

  2) sprecava se slivanje vode u temelje skele;

  3) ako je tlo nedovoljne nosivosti, povrsina oslonaca povecava se podmetacima (tvrdo drvo, metalne podloge, betonski blokovi i sl;);

  4) kad je tlo male nosivosti, vrsi se zamena zemljanog materijala ispod oslonca skele, a kod izuzetno malih nosivosti tla izvodi se posredno fundiranje (najcesce sipovi);

  5) kod metalne cevaste skele, vertikalne cevi (stubovi skele) moraju na donjem kraju imati metalne stope ("papuce"), a u poprecnoj i poduznoj ravni moraju da budu medjusobno povezane horizontalnim i dijagonalnim cevima u prostornu celinu;

  6) spojevi i nastavci metalnih cevi, kada se izvode pomocu spojnice sa zavrtnjevima, zatezanje zavrtnjeva vrsi se momentnim kljucem u skladu sa uputstvom proizvodjaca;

  7) nosaci oplate ili nosaci preko kojih se polazu montazni komadi, ucvrscuju se u gornjem delu skele protiv preturanja, obezbedjuju se od pomeravanja i postavljaju centricno u odnosu na osovinu stubova skele;

  8) prilikom postavljanja skele ugradjuju se naprave (najcesce rucne vretenaste dizalice ili "kajle" od drveta) pomocu kojih se oplata moze lako i bezbedno odvojiti od skele ili montazni komad precizno doterati na projektovanu kotu;

  9) pri demontazi skele pre izvlacenja nosaca iz gornjeg dela skele proverava se da li je skela u potpunosti odvojena od konstrukcije;

 10) za vreme nanosenja opterecenja prate se deformacije nosece skele (najcesce pomocu "slegomera");

 11) otpustanje skele od konstrukcije moze se izvoditi samo po nalogu i uputstvima rukovodioca radova;

15. Visece skele

Clan 80.

Visece skele pri izvodjenju gradjevinskih radova koriste se samo kao radne skele, izuzev u posebnim slucajevima kad se mogu koristiti kao zastitne skele.

   Visece skele postavljaju se na onim delovima objekta ili konstrukcije gde ne postoji mogucnost postavljanja stojece skele ili gde bi njeno postavljanje iziskivalo povecane troskove.

Visece skele su privremene pomocne konstrukcije i moraju da imaju tehnicku dokumentaciju uradjenu u skladu sa odredbom clana 3. stav 5. ovog pravilnika.

Konstrukcija radne platforme izradjuje se od krutih i cvrstih elemenata, a upotreba uzadi ili zice zabranjena je.

Pod i zastitna ograda radne platforme moraju da budu izradjeni u skladu sa odredbama cl. 69 - 72. ovog pravilnika.

Kad je radna viseca skela pomerljiva, pri pomeranju ili premestanju na radnoj platformi ne smeju da se nalaze radnici.

Ugrozeni prostor ispod visece radne skele ogradjuje se radi sprecavanja pristupa radnika i drugih lica i postavljaju se table sa upozorenjem na opasnost od pada predmeta.

Clan 81.

Kad se radna platforma visece skele podize i spusta ili pomera koristeci mehanizovan, po pravilu elektricni pogon, viseca skela postaje uredjaj, koji se upotrebljava pri gradjevinskim radovima najcesce na odrzavanju i opravkama fasada visokih objekta, pri izradi dubokih sahtova vodozahvatnih gradjevina na hidrogradjevinskim objektima i drugim visokim objektima na kojima postoje delovi ili povrsine nepristupacne ili tesko dostupne sa unutrasnje strane.

O visecoj skeli cija se radna platforma dize, spusta ili pomera mehanizhovanim pogonom, pored dela tehnicke dokumentacije kao pomocne konstrukcije, mora da postoji i deo tehnicke dokumentacije uradjen shodno odredbi clana 3. stav 4. ovog pravilnika usaglasen sa uputstvom proizvodjaca uredjaja ili proizvodjaca pojedinih njegovih delova, zatim

isprave o rezultatima pregleda i ispitivanja uredjaja izvrsenih na novoj lokaciji, pre i u toku upotrebe, sa ciljem dokazivanja ispravnosti za rad i postojanja propisanih mera zastite na radu.

Dokumentacija iz stava 2. ovog clana obezbedjuje se shodno tehnickim propisima za visece skele na elektricni pogon, jugoslovenskim standardima, propisima o merama zastite na radu na orudjima za rad i drugim propisima o zastiti na radu i tehnickim propisima koji uredjuju oblast zastite na radu.

Dokumentacija o izvrsenim pregledima i ispitivanjima visece skele na mehanizovan pogon cuva se na gradilistu do kraja njene upotrebe.

Pre pocetka upotrebe korisnik obrazuje komisiju od strucnih radnika koja pregleda tehnicku dokumentaciju i dokaze o ispravnosti za rad i primenjenim merama zastite na radu, utvrdjuje da li postoji sva propisana dokumentacija i da li je viseca skela izradjena i postavljena u skladu sa propisanom dokumentacijom.

Viseca skela ili njeni pojedini delovi ne smeju se upotrebiti dok komisija za pregled zapisnikom ne odobri pocetak upotrebe.

U toku izvodjenja radova za pravilnu upotrebu, za ispravnost, za rad visece skele i odrzavanje mera zastite na radu cije je postojanje utvrdila komisija pri pregledu pre pocetka upotrebe, odgovoran je korisnik.

Clan 82.

Visece radne skele koje se pri upotrebi rucno pomeraju, podizu i spustaju, najcesce pomocu rucnog vitla, su privremene pomocne konstrukcije cije radne platforme se koriste pri izvodjenju gradjevinskih detalja, zatim kod zanatskih radova, kao i za preglede delova objekta i

radove na odrzavanju.

Visece skele iz stava 1. ovog clana se projektuju, izradjuju i postavljaju za istovremenu upotrebu od najvise dva radnika.

U sastavu tehnicke dokumentacije za visecu skelu iz stava 1. ovog clana, izradjene u skladu sa odredbom clana 3. stav 5. ovog pravilnika, mora da bude izradjen i deo tehnicke dokumentacije koji se odnosi na prilaz visecoj skeli.

Pre pocetka koriscenja na novom mestu upotrebe korisnik obrazuje komisiju od strucnih radnika koja pregleda tehnicku dokumentaciju i utvrdjuje da li je uradjena u skladu sa propisima o izradi tehnicke dokumentacije i propisima o zastiti na radu i da li je viseca skela sa prilazom izradjena i postavljena prema tehnickoj dokumentaciji.

Viseca skela iz stava 1. ovog clana ne sme se upotrebi, niti njen prilaz koristiti, dok komisija za pregled zapisnikom ne odobri pocetak upotrebe.

Clan 83.

  Visece skele mogu da se koriste kao zastitne privremene konstrukcije za sprecavanje pada radnika ili pada predmeta i gradjevinskog materijala u prostor ispod neobezbedjene ivice objekta ili konstrukcije, samo kad se nikakvo drugo sredstvo zastite ne moze da primeni.

Viseca zastitna skela postavlja se samo za pojedinacnu zastitu radnika od pada ili pri malim mogucim opterecenjima za zastitu od pada predmeta i materijala.

Viseca zastitna skela izradjuje se i postavlja na osnovu tehnicke dokumentacije izradjene u skladu sa odredbama clana 3. stav 5. i clana 84. ovog pravilnika.

Da se viseca zastitna skela izradi, postavi i odrzava u skladu sa tehnickom dokumentacijom, odgovoran je rukovodilac radova korisnika.

16. Zastitne skele

Clan 84.

Zastitna skela sa prihvatnom platformom ili prihvatnom mrezom postavlja se tako da prihvatna platforma koju skela nosi ne bude niza od 3,0 m ispod ivice preko koje radnik moze da padne.

Zastitna skela sa nadstresnicom namenjenom za zastitu radnika od padajucih predmeta, ima visinu najmanje 2,5 m od podloge po kojoj se radnici krecu. Izuzetno ova visina moze biti manja kod kopanja jama, sahtova, bunara i rovova, ali ne manja od 2,0 m.

Zastitna skela sa prihvatom platformom i zastitna skela sa nadstresnicom dimenzionisu i konstruisu se tako da mogu da zadrze najtezi predmet koji ima mogucnost da padne, kao i da sprece njegovo odbijanje i rasipanje po okolnom prostoru.

Dimenzije i konstrukcija zastitne skele sa prihvatnom platformom ili nadstresnicom zavise od moguce visine i putanje pada i tezine radnika ili predmeta od kojih se za proracun i izradu uzima veca.

Sirina prihvatne platforme ili zastitne nadstresnice ne sme da bude manja od 1,5 m.

Kad je duzina opasne zone veca, postavljaju se zastitne galerije.

Pri premestanju po visini ne sme se prethodna zastitna skela demontirati dok se naredna ne postavi.

Materijal koji napada na prihvatnu platformu i nadstresnicu mora da se redovno uklanja.

Kad ne postoji mogucnost upotrebe prihvatnih platformi ili nadstresnica, a radovi na visini se ne obavljaju pojedinacno nego ih izvodi grupa radnika, ispod ugrozenih radnih mesta postavljaju se mreze za prihvatanje radnika u slucaju pada.

Prolazak radnika ispod prihvatnih mreza, ogranicava se na vremenske intervale kad se na visini ne radi, ili se zabranjuje kad postoji mogucnost probijanja mreze usled pada tezih predmeta.

17. Radovi u blizini saobracaja

Clan 85.

Zabranjeno je zapoceti gradjevinske radove, kao i preduzimati bilo kakve mere zastite radnika od dejstva saobracaja ili mere za bezbednost saobracaja na putu, putnom zemljisnom pojasu i zastitnom pojasu puta (zemljisni pojas i zastitni pojas puta u smislu Zakona o putevima) ili u zastitnom pojasu pruge (zastitni pojas pruge u smislu Zakona o zeleznicama), dok nisu dobijeni uslovi i saglasnost nadleznog organa za saobracaj kojim se odobrava izvodjenje radova.

Radovi mogu da otpocnu tek kad se na gradilistu sprovedu mere prema uslovima i saglasnosti dobijenih od nadleznog organa za saobracaj.

18. Izrada elemenata od prednapregnutog betona

Clan 86.

Radovi na prednaprezanju betona (u daljem tekstu: utezacki radovi) mogu da se izvode samo u radnom prostoru u kome nema kretanja i rada drugih radnika.

Za postavljanje ili uvlacenje kablova obezbedjuje se pristup sirine najmanje 60 cm sa obe strane nosaca.

Na mestima utezanja i injektiranja kablova obezbedjuje se prostor za smestaj pribora i uredjaja za utezanje i injektiranje kablova i slobodan prostor sirine najmanje po 60 cm sa obe strane kabla koji se uteze za kretanje i rad radnika.

Prostor za kretanje i rad postavljaju se tako da telo radnika nikad ne bude u pravcu snopa zica i da bude izvan zone domasaja pribora za kotvljenje kabla (kotve i klinovi) i uredjaja za zatezanje zica (prese).

Pri postavljanju kotvi i klinova vrsi se provera da li su zice kabla paralelne (ne smeju biti upredene) i da li su pravilno rasporedjene po zljebovima ili obimu kotve i klina.

Slobodni vrhovi zica poravnavaju se pre pocetka zatezanja.

Pre pustanja u rad vrsi se provera ispravnosti prese, pumpe, manometra, prikljucaka i spojeva, kao i stanja creva za hidraulicko ulje.

U toku zatezanja kablova neprekidno se kontrolisu ostvareni napon i izduzenje zica i uporedjuju sa projektovanim.

Utezanje i injektiranje kablova za prednapregnuti beton ne smeju se obavljati na niskim temperaturama, bez primene posebnih tehnickih i mera zastite na radu.

Po izvrsenom utezanju kablovi moraju da se odmah injektiraju , a njihovi izlazi na povrsinu betona (ankerni blok) da se zastite od uticaja korozije.

Utezacki radovi na visini mogu da se izvode samo kad je radni prostor obezbedjen od pada sa visine, sto u smislu ovog pravilnika znaci da je:

  1) skela izradjena prema projektu u kome je dokazana njena stabilnost;

  2) radni pod postavljen na skeli na osnovu statickog dimenzionisanja elemenata prema najnepovoljnijem opterecenju;

  3) zastitna ograda propisno podignuta duz slobodnih ivica poda;

  4) prilazi uradjeni u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

Za svaki pojedini sistem utezanja i injektiranja kablova izvodjac obezbedjuje da na gradilistu postoji projekat izvodjenja sa merama zastite na radu u skladu sa uputstvom proizvodjaca opreme i pribora.

19. Armiracki radovi

Clan 87.

Radovima na istovaru, utovaru, prenosu, pripremi (ispravljanje, secenje i savijanje) nastavljanju i ugradnji betonskog gvozdja, namenjenog za armirano betonske elemente (u daljem tekstu: armiracki radovi) ne sme se pristupiti:

  1) sa dugom kosom, ako nije vezana maramom ili pokrivena kapom;

  2) sa razdrljenom, odnosno neutegnutom odecom ili neodeven;

  3) bez zastitnih cipela i rukavica.

Pri utovaru ili istovaru armature dizalicom, teret se prethodno oslobadja od ostale armature, a nasilno cupanje iz gomile nije dozvoljeno.

Tereti se skidaju sa vrha naslage.

Armatura u koturu (precnika do 12 mm) moze da se vezuje za kuku dizalice nosecom celicnom uzadi.

Armatura u petljama, polubuntovima (precnika 14 mm do 28 mm) i armatura u pravim sipkama (precnika 30 mm do 40 mm) podize se na pomocnom ramu, koji je za kuku dizalice vezan nosecom celicnom uzadi.

Sipke armature vezivanjem za ram obezbedjuju se od ispadanja za vreme prenosa.

Radnici koji su obavili vezivanje nosece celicne uzadi za kuku dizalice, moraju da se uklone na bezbednu udaljenost, pre nego sto teret pocne da se podize.

Prisustvo bilo kojih lica u podrucju kruga gradilista u kome se vrsi prenos armature, zabranjeno je.

Okretni dobos za odvijanje koturova armature ogradjuju se punom ili metalnom sitno mrezastom ogradom.

U toku ispravljanja armature zabranjeno je dodirivati uredjaj sa valjcima na stazi za istezanje.

Za vreme istezanja armature na stazi ne sme da bude radnika ili drugih lica, kao ni predmeta ili materijala.

Pri ugradjivanju i vezivanju armature radnik mora da ima obezbedjen siguran oslonac i bezbednu stazu za kretanje pri radu.

Slobodni se krajevi zice kojom je izvrseno vezivanje armature savijaju ili podvijaju.

Elektricni kablovi pod naponom ne smeju da budu polozeni preko armature, niti postavljeni tako da moze da dodje do dodira sa armaturom.

Armiracke masine i elektricna instalacija na placu i objektima gde se priprema armatura moraju da budu redovno pregledane i odrzavane u ispravnom stanju, o cemu se vodi evidencija na gradilistu.

20. Betonski radovi

Clan 88.

Betonskim radovima (betoniranje), u smislu ovog pravilnika, smatraju se prevoz ili prenos po objektu i ugradjivanje sveze betonske mase, a zatim nega ugradjene betonske mase za vreme odlezavanja u oplati.

Pre pocetka betoniranja obavljaju se pripreme za bezbedan rad radnika, i to:

  1) na ivice preko kojih moze da dodje do pada u prostor dubok preko 1,0 m postavlja se zastitna ograda;

  2) iznad armature postavljaju se staze za rucni prenos ili prevoz betonske mase i kretanje radnika, zatim radni podovi za prijem sveze betonske mase kad sudove prenosi dizalica, radni podovi za ubacivanje mase u oplatu, staze za kretanje radnika pri ugradjivanju i ravnanju

povrsine ugradjenog betona; staze i radni podovi izradjuju se i postavljaju u skladu sa odredbama cl. 66 - 71. ovog pravilnika;

  3) staze i radni podovi ne smeju se oslanjati na armaturu, nego moraju da imaju sopstvene oslonce postavljene na oplatu;

  4) ostri vrhovi ili ivice spojnih i drugih delova armature uklanjaju se, podvijaju ili pokrivaju;

  5) ciscenje oplate i ugradjene armature od prljavstine i otpadaka mlazom vode ili vazduhom pod pritiskom, izvode se tako da ne dodje do povredjivanja radnika ili lica koja se krecu u blizini, usled udara odbacenih cestica ili predmeta;

  6) kad se betonira nocu ili kad dnevno svetlo nije dovoljno, postavlja se elektricna rasveta, koja treba da obezbedi osvetljenost od najmanje 250 Lh na mestu ugradnje betona, a najmanje 120 Lh na prilazima i stazama;

  7) elektricni uradjaji za ugradjivanje betona moraju da imaju transformisan napon najvise do 42V, a prenosne svetiljke sa pripadajucim pokretnim kablovima do 24V;

  8) kod kontrukcija vecih raspona (hale, mostovi i sl.) postavljaju se slegomeri ili se vrsi geodetsko osmatranje ugiba i ponasanja konstrukcije skele pri nanosenju opterecenja ugradjivanjem sveze betonske mase.

Clan 89.

Betoniranje pocinje iskljucivo po naredjenju rukovodioca radova ili od njega odredjenog odgovornog radnika.

Pri betoniranju se sprovode sledece mere zastite na radu:

  1) sudovi za transport sveze betonske mase koje donosi i odnosi dizalica ne smeju da se prenose preko glava radnika;

  2) prihvat sudova sa betonskom masom koji vise o kuki dizalice vrsi se pomocu sigurnosnih konopaca za usmeravanje, a kad rukovalac dizalice sa svog radnog mesta nije u mogucnosti da u potpunosti prati kretanje tereta, usmeravanje obavlja radnik osposobljen za davanje znakova (signalista);

  3) spustanje na radni pod mora da bude izvedeno bez udara i njihanja, a odvezivanje od kuke dizalice moze da usledi tek posto je sud stabilno oslonjen, kad se moze pristupiti izlivanju mase;

  4) sud ne sme da se pretovaruje betonskom masom;

  5) pri ugradjivanju betonske mase pervibratorom radnik mora da bude cvrsto oslonjen, da ne izgubi ravnotezu pri uranjanju igle pervibratora u betonsku masu;

  6) kad se sveza betonska masa doprema na mesto ugradjivanja pumpom za beton, mora stalno da se kontrolise ispravnost nastavaka, pogotovu fleksibilnog creva i cevovoda, kao i prikljucka fleksibilnog creva na cevovod;

  7) fleksibilno crevo ne sme se ostro previjati, niti pri rukovanju sa njim pomerati nosac cevovoda, koji moze u povratnom hodu da odbaci radnika;

  8) pri betoniranju i pranju fleksibilno crevo ne sme da bude upereno u radnike;

  9) kod prijema betonske mase automesalicom ne sme da se isipava masa iz bubnja, dok se metalni zglavkasti zljeb ("riza") ne pricvrsti i obezbedi od iznenadnog pomeranja;

  10) pre nego sto se pristupi polivanju ugradjene betonske mase uklanja se elektricna instalacija, koja je sluzila pri betoniranju;

  11) nasilno skidanje oplate sa betonskih povrsina pomocu dizalice, zabranjeno je.

21. Radovi na krovu

Clan 90.

Krov i njegovi delovi, krovni pokrivac i konstrukcija koja nosi krovni pokrivac, moraju da budu pre pocetka radova detaljno pregledani sa ciljem utvrdjivanja nosivosti, obezbedjivanja sigurnih putanja za kretanje radnika po krovu i preduzimanje mera zastite na mestima rada za

sprecavanje propadanja kroz krovni pokrivac i za sprecavanje pada sa krova.

Kod krovnih pokrivaca od crepa, salonita, lima i drugih pokrivaca male nosivosti za sprecavanje propadanja postavljaju se patosi od dasaka na povrsinu krovnog pokrivaca duz prilaza mestima rada i na mestima rada.

Patosi od dasaka treba da budu pricvrsceni za krovni pokrivac, da pri kretanju radnika ne dodje do pomeranja ili klizanja.

Daske patosa polazu se na krovnu povrsinu tako da im krajevi budu prepusteni preko pravaca ispod kojih se nalaze nosaci krovnog pokrivaca.

Ako je patos izradjen u obliku povezanih dasaka u polja ("stosovi"), polja treba da budu laka i pogodna za rucno premestanje i pricvrscivanje.

Kretanje izvan postavljenih patosa po krovnom pokrivacu, zabranjeno je.

Krovni pokrivaci cija je nosivost nepoznata ili kod neprohodnih krovova, sigurnost kretanja i rada radnika obezbedjuje se postavljanjem prelaza i radnih platformi, koji moraju da budu izradjeni u skladu sa odredbama cl. 7. i 30. ovog pravilnika.

Clan 91.

Za sprecavanje pada sa krova ili prilaza krovu pre pocetka radova mora da bude postavljena propisana zastitna ograda iznad slobodnih ivica u cijim se blizinama izvode radovi i na mestima odredjenim za izvlacenje ili spustanje alata i materijala, kao i obezbedjen siguran prilaz.

Ukoliko se iznad ivica krova, ne moze postaviti zastitna ograda ili kod krovova ciji je nagib veci od 20o, na krovnoj povrsini mogu raditi samo radnici zdravstveno sposobni za radove na visini obuceni za upotrebu sredstava licne zastite.

Kod slucajeva iz stava 2. ovog clana, pre izlaska na povrsinu krova radnik mora da bude privezan preko zastitnog pojasa i zastitnog uzeta za siguran oslonac.

Otvori, svetlarnici i okna sa staklenim pokrivacem, ukoliko se nalaze u ravni krovnog pokrivaca, obezbedjuju se u skladu sa odredbama clana 32. ovog pravilnika.

Prilaz povrsini krova, ukoliko nije postavljen iz unutrasnjosti objekta, mora da bude obezbedjen u skladu sa odredbama cl. 44 - 49. ovog pravilnika.

Clan 92.

Kad se ne mogu u potpunosti sprovesti mere zastite na radu iz clana 90. ovog pravilnika, postavljaju se prihvatne mreze, zastitne skele sa prihvatnim platformama ili cak pojacanja nosaca krovne pokrivke i druge mere.

Prostor ispod krova, odnosno gradilisni prostor oko objekta mora da bude za vreme radova na krovu obezbedjen od pristupa lica nezaposlenih na gradilistu.

Kad pri radovima na krovu, nije sprecen pad predmeta s krova, u ugrozenom prostoru oko objekta i ispod krovne povrsine zabranjeno je prisustvo i kretanje radnika i drugih lica.

 

22. Montazno gradjenje

Clan 93.

Montazno gradjenje izvodi se na osnovu tehnicke dokumentacije projekta montaze) koju obezbedjuje izvodjac radova, a koja sadrzi program montaznog gradjenja sa opisom i prikazom mera zastite na radu pri izradi montaznog elementa (ako se izradjuje na gradilistu) utovaru, prevozu i istovaru, vezivanju elemenata, pripremi za dizanje, dizanju, postavljanju na objekat, ucvrscivanju, obradi i doradi u ugradjenom polozaju.

Tehnickom dokumentacijom moraju da se propisu mesta i nacin vezivanja elemenata za dizanje, redosled dizanja i polozaj elemenata pri dizanju, postavljanje elementa i nacin obezbedjenja od preturanja i pomeranja na objektu.

Tehnickom dokumentacijom se obuhvataju sve pomocne konstrukcije (jarmovi, privremena lezista, ramovi za ukrucivanje, radne platforme sa prilazima i sl.), pomocni pribor za dizanje (ramovi, pantljike, kljesta, obrazi i sl.), pomocni pribor za pricvrscivanje montaznog elementa na objektu i spajanje sa drugim delovima objekta.

Tehnickom dokumentacijom mora da se opise nacin upotrebe uredjaja za dizanje i prenos elemenata, da se navedu karakteristike uredjaja (nosivost, dohvat, ugao strele, radni polozaj i sl.) i da se odrede normativi za dizanje (dozvoljen pravac i brzina vetra, brzine dizanja, prenosa i spustanja tereta, temperatura vazduha i dr.).

Tehnickom dokumentacijom moraju da se predvide nacin i mesta za vezivanje i druge mere zastite radnika koji prihvataju, skidaju sa dizalice i ucvrscuju montazne elemente pod povecanom mogucnoscu pada sa visine.

Clan 94.

Uredjaj, pomocne naprave i pribor za dizanje, postavljanje i pricvrscivanje na objektu montaznih elemenata, moraju da odgovaraju jugoslovenskim standardima, tehnickim i propisima o zastiti na radu.

Uredjaji, pomocne naprave i pribor za dizanje, postavljanje i pricvrscivanje montaznih elemenata odredjuju se prema tezini, dimenzijama, obliku, mogucnosti za vesanje ili podupiranje elemenata pri dizanju, zatim prema potrebnoj visini i dohvatu dizanja i uslovima za

postavljanje na objektu.

Montazni elemenati obelezavaju se prema programu montaze iz tehnicke dokumentacije, izradjuju se i pripremaju za dizanje prema redosledu obelezavanja.

Oblik, dimenzije i mesta za vesanje ili oslanjanje montaznih elemenata, treba da budu podeseni za lako podizanje, prenosenje i ucvrscivanje na objektu.

Montazni elemenat koji se priprema za podizanje i prenos postavlja se pre podizanja, tako da dizalica ne menjajuci radni polozaj moze bez smetnji da ga podigne, prenese i postavi u projektovani polozaj.

Vezivanje elemenata za dizalicu vrsi se na mestima i na nacin predvidjen tehnickom dokumentacijom.

Podizanje, prenos, postavljanje i pricvrscivanje montaznog elementa moraju da budu obavljeni u najkracem mogucem vremenu, bez nedozvoljenih deformacija montaznog elementa ili oslonaca na objektu, ne iscrpljujuci nosivost uredjaja, pomocnih naprava i pribora za dizanje.

 

 

Clan 95.

Na visokim montazama radne platforme se izradjuju u vidu visecih platformi (skela), dizalicom se prenose do mesta postavljanja, vesaju za prethodno montirani i ucvrsceni deo konstrukcije u blizini montaznog nastavka konstrukcije i ukrucivanjem i povezivanjem sa konstrukcijom dovode u stabilan radni polozaj.

Radne platforme za visoke montaze i prilazi radnim platformama izradjuju se, postavljaju i skidaju sa konstrukcije prema opisu i detaljnim crtezima iz projekta montaze.

Mesta montaznih nastavaka, kad postoji mogucnost, obezbedjuju se prihvatnim platformama ili prihvatnim mrezama za sprecavanje pada radnika.

Za vreme podizanja, prenosa i postavljanja montaznog elementa stajanje radnika na elementu, uredjaju za dizanje, priboru za vesanje ili prisustvo u opasnoj zoni ispod tereta, zabranjeno je.

Kretanje radnika po postavljenom montaznom elementu i u njegovoj blizini, dok nije obezbedjen od preturanja i pomeranja osim radnika koji ukrucuju elemenat, kao i koriscenje postavljenog elementa za prelaz dok nisu obezbedjeni propisani pod i zastitna ograda, zabranjeno je.

Usmeravanje i umirivanje montaznog elementa dok je u visecem polozaju vrsi se sa bezbednog rastojanja pomocnom uzadi ili na drugi posredan nacin.

Pomeranje tek postavljenog elementa na oslonce vrsi se posrednim putem pomocu prirucnog pomagala, uz uslov da je elemenat vezan za dizalicu zategnutim priborom.

Montazni elemenat se otpusta i odvezuje sa dizalice kad je postavljen cvrsto na oslonce i osiguran od preturanja.

Clan 96.

Dizanje i prenos montaznog elementa ne sme zapoceti dok:

  1) se do mesta postavljanja elementa na objektu ne obezbedi siguran prilaz;

  2) nisu postavljeni u potpunosti oslonci i dok nije pripremljen alat i pribor za pricvrscivanje;

  3) nije provereno da li su svi prilazi zoni montaze zatvoreni za radnike i ostala lica koji ne ucestvuju u montazi i da li u ugrozenoj zoni ima prisutnih lica, koja moraju da napuste ugrozenu zonu;

  4) se radnici koji ucestvuju u montazi ne udalje na bezbedno rastojanje;

  5) se ne proveri da su staticke i mehanicke karakteristike pribora za dizanje i prostorni sklop veze elementa sa dizalicom u skladu sa projektom montaze.

Probnim podizanjem montaznog elementa od podloge se utvrdjuje:

  1) da je vezivanje ili podupiranje tereta izvrseno ravnomerno u odnosu na teziste i da pri prenosu teret nece da se njise ili obrce ("umiren teret");

  2) da su mesta vezivanja na montaznom elementu ili pomocnoj napravi cvrsta, a uzad i vezni pribor ili drugi vezni alat ispravni;

  3) da pribor za vezivanje (uzad, trake i sl.) nema prelome, nije prignjecen, upreden, ne tare se o neoblozene ivice elementa i nije izlozen drugim mehanickim ostecenjima;

  4) da su ispunjeni normativi iz tehnicke dokumentacije (dohvat, nosivost, radni polozaj uredjajaza dizanje i prenos, pravac i brzina vetra, temperatura vazduha i sl.).

Odgovorni radnik daje znak za pocetak dizanja i prenosa montaznog elementa, posto se uveri da su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog clana.

Clan 97.

Utovar, prevoz i istovar montaznih elemenata obavlja se u skladu sa propisima o merama zastite na radu pri ovim radovima.

Uredjaj za dizanje i prenos mora da ispunjava odredbe propisa o zastiti na radu pri radu sa dizalicama, tehnickih propisa i jugoslovenskih standarda.

Pomocne naprave i pribor za vezivanje tereta i dizanje moraju imati ateste o ispravnosti, shodno propisima o priboru za dizanje teskih tereta.

Pri istovaru ili utovaru montaznog elementa u motorno vozilo vozac ne sme da bude u kabini.

Za vreme dizanja, prenosenja i spustanja montaznog elementa na vozilo, signalista ne sme stajati na vozilu.

Signalista je radnik osposobljen za davanje znakova rukom rukovaocu dizalice za izvodjenje potrebnih pokreta dizalice, u skladu sa jugoslovenskim standardom.

Clan 98.

Radnici koji na visini postavljaju radne platforme ili radnici koji prihvataju montazne elemente, kada nema mogucnosti za primenu zastitnih skela od pada sa visine, moraju da budu vezani zastitnim opasacima sa sto kracom vezom, zavisno od potrebnog radijusa kretanja, za cvrste delove objekta ili montirane konstrukcije i sigurna mesta na njima.

Montazne radove na visini mogu da rade iskljucivo radnici zdravstveno sposobni za rad na visini, obuceni za montazerske radove osposobljeni za koriscenje sredstava licne zastite.

Montazno gradjenje moze se izvoditi samo uz stalni nadzor odgovornog strucnog radnika.

23. Rusenje objekata

Clan 99.

Rusenje objekta ili dela objekta izvodi se prema dokumentaciji, uradjenoj na osnovu podataka dobijenih prethodnim detaljnim izvidjanjem i snimanjem objekta i okoline.

Dokumentacija za rusenje objekta, pored ostalog treba da sadrzi i opis izabrane metode rusenja sa redosledom radova pri pripremi za rusenje, samom rusenju i posle izvrsenog rusenja i merama zastite na radu pri svakom od ovih radova.

Dokumentacija o rusenju treba jasno da utvrdi zone sigurnosti i plan oznacavanja i uredjenja njihovih granica, mere obezbedjenja objekta i saobracaja izvan zone sigurnosti i plan prilaza za radnike do zona sigurnosti.

Radove na rusenju objekta mogu obavljati samo radnici prakticno osposobljeni za bezbedan rad i primenu sredstava licne zastite pri ovim radovima.

Priprema, rusenje i uklanjanje delova i materijala srusenog objekta izvodi se uz stalni nadzor odgovornog strucnog radnika.

Clan 100.

Za vreme izvodjenja i snimanja objekta, kao i za vreme pripremnih radova za rusenje objekta postavlja se cuvar koji ne dozvoljava pristup objektu besposlenim licima.

U toku snimanja objekta i za vreme pripremnih radova za rusenje, lozenje vatre u unutrasnjim prostorijama objekta zabranjeno je.

Pre pocetka rusenja objekta ugrozeno podrucje se ogradjuje ili na drugi nacin obezbedjuje od prisustva ili ulaska lica i sredstava saobracaja, u skladu sa dokumentacijom o rusenju.

Pre pocetka radova na rusenju objekta postojece instalacije elektricne struje, vodovoda, kanalizacije, gasova i druge instalacije uklanjaju se ili obezbedjuju tako da u toku rusenja i pri radovima posle rusenja, ne prouzrokuju opasnost po radnike.

Clan 101.

Rucno rusenje objekta izvodi se odozgo nanize, delovi zida i dimnjaci ne smeju se ostavljati neporuseni, nego se ruse istovremeno sa ostalim delovima objekta.

Susedni zidovi ili pojedini elementi koji se ne ruse, a sa zidom, odnosno elementom koji se rusi cine stabilnu celinu, obezbedjuju se od pada ili deformacije, pre nego sto se pristupi rusenju.

Rusenje medjuspratne odnosno tavanske konstrukcije moze otpoceti tek po rusenju i uklanjanju svih porusenih delova iznad nivoa te konstrukcije.

Rucno rusenje slobodno stojecih elemenata, kao sto su obimni i pregradni zid, ograda, stub i drugi elementi, izvodi se pomocu odgovarajucih radnih skela.

Rusenje zidova potkopavanjem, zabranjeno je.

 

 

Clan 102.

Demontirane grede, nosaci i drugi teski ili glomazni delovi konstrukcije smeju se sa objekta uklanjati ili spustati samo pomocu odgovarajucih naprava ili uredjaja (rampa, cekrk, dizalica i sl.).

Uklanjanje rastresitog i prasinastog materijala sa rusevine vrsi se pomocu pokrivenih drvenih korita, kroz metalne cevi ili na drugi nacin koji sprecava sirenje prasine.

Kada u materijalu od koga je sagradjen objekat koji se rusi ima azbesta, moraju da se preduzmu posebne mere za sprecavanje da prasina i otpatci ne dospeju na alat, odecu, telo radnika ili u okolni prostor.

Pri rusenju visespratnog objekta gomilanje porusenog materijala na pojedinim spratovima, zabranjeno je.

Clan 103.

Ako se objekat rusi masinski, masina treba da se nalazi na odstojanju najmanje 1,5 puta vecem od visine dela koji se rusi.

Kod masinskog rusenja guranjem na prednji deo masine postavljaju se pomagala od

gvozdja ili drveta preko kojih se sila prenosi na elemenat koji se rusi, a masina se udaljava na bezbedno odstojanje.

Jacina na kidanje celicnog uzeta pomocu koga se prenosi vucna snaga potrebna za rusenje objekta, mora biti najmanje tri puta veca od vucne snage masine.

Izmedju celicnog uzeta i povrsine dela objekta koji se rusi postavljaju se podmetaci radi ravnomernog prenosenja vucne sile.

Izvlacenje betonskih stubova, celicnih nosaca i drugih delova objekta iz rusevine moze se izvoditi tek posto se prethodno oslobode od natrpanog porusenog materijala.

Koriscenje masina tockasa za rusenje ili izvlacenje teskih delova gradjevinskog objekta, zabranjeno je.

Clan 104.

Pri rusenju pojedinih delova ili objekta u celini miniranjem, primenjuju se propisi o zastiti na radu, tehnicki propisi jugoslovenski standardi o manipulaciji i upotrebi eksploziva.

24. Izgradnja puteva

Clan 105.

Gradjenje puteva kroz brdsko-planinske ili sumske predele, naseljena mesta u blizini aktivnih saobracajnica izvodi se, po pravilu, uz sprovodjenje posebnih mera zastite na radu.

Dokumentacija o posebnim merama zastite na radu izgradjuje se u skladu sa saobracajnim propisima i odredbama clana 16. ovog pravilnika.

Kad se put gradi u uslovima navedenim u clanu 17. stav 2. ovog pravilnika, izrada dokumentacije o merama zastite na radu je obavezna.

Zemljani radovi na izgradnji puteva izvode se uz sprovodjenje mera zastite na radu utvrdjenih u cl. 12-28. ovog pravilnika.

Clan 106.

Kad se radovi na gradjenju puteva, kao i radovi na izgradnji prilaza gradilistu ili radovi u krugu gradilista, izvode u zemljistu koje ukazuje na mogucnost postojanja otrovnih zmija, ovakvo gradiliste mora da bude snabdeveno serumom protiv zmijskog ujeda i organizovano tako da

serum moze da se dopremi do mesta kretanja i rada radnika i bude blagovremeno upotrebljen u slucaju potrebe.

U svakoj smeni mora da bude najmanje po jedan radnik obucen za pravilnu upotrebu seruma protiv zmijskog ujeda.

Clan 107.

Privremene pristupne puteve gradilistu, prolaz, prilaze i prelaze izvodjac radova je duzan da odrzava u ispravnom stanju, a u zimskom periodu da preduzima mere za bezbedno koriscenje.

Clan 108.

Kad se izlaz saobracaja sa trase puta u izgradnji obezbedjuje postavljanjem privremenih konstrukcija, ove se izvode prema projektu u kome je dokazana njihova stabilnost i propisani uslovi za upotrebu i odrzavanje.

Clan 109.

Podzemne vode koje se pojave na delu puta u izgradnji odvode se sa gradilista tako da ne podlokavaju delove puta, kosinu iznad i ispod puta i ne ugrozavaju objekte na putu.

Clan 110.

Rucni prevoz materijala, kad se obavlja vagonetima, radni kolosek (dekoviljski) mora da bude osiguran od iskliznuca vagoneta i stalno odrzavan u ispravnom stanju.

Kad je kolosek postavljen u poduznom nagibu, vagoneti moraju da imaju kocnice. Kocenje pomocu drvenih greda, dasaka ili drugih prirucnih predmeta zabranjeno je.

Pri rucnom prevozu materijala vagonetima brzina vagoneta ne sme da bude veca od 10 km. na cas.

Kad je radni kolosek postavljen na skeli, skela mora da bude izradjena na osnovu projekta ciji je sadrzaj u skladu sa odredbama clana 79. ovog pravilnika.

Clan 111.

Prolazi za radnike izmedju uredjaja za pripremu kamena za izgradnju puteva (tucanika) u drobilisnom postrojenju moraju da budu siroki najmanje 100 cm.

Mesta prolaza iznad kojih postoji mogucnost pada kamena obezbedjuju se zastitnim nadstresnicama.

Pored uredjaja izradjuju se propisane radne platforme za kretanje i rad radnika prilikom odrzavanja i popravki uredjaja.

Clan 112.

Ubacivanje kamena u drobilicu izvodi se sa cvrste radne platforme sa propisanom zastitnom ogradom.

Za odglavljivanje kamena koriste se posebne kuke.

Kad bunker za prijem kamena iz majdana ima resetku u podu ka otvoru drobilice, ciscenje resetke ili odglavljivanje kamena moze se vrsiti posto se prethodno radnici obezbede od upada u otvor.

  Dok je drobilica u radu, stajanje na ivicama otvora za ubacivanje kamena, zabranjeno je.

Clan 113.

Radnici koji rade na drobilici moraju da budu zasticeni od kamene prasine - respiratorima ili polivanjem vodom.

Koriscenje zastitnih naocara je obavezno.

Clan 114.

Materijal koji se koristi za asfaltiranje puteva (bitumen, katran i drugi derivati nafte) moze da se zagreva samo u posebnim sudovima.

Zagrevanje materijala iz stava 1. ovog clana u otvorenim sudovima, bez obzira na mesto upotrebe i kolicinu, zabranjeno je.

Clan 115.

Kotlovi uredjaja za zagrevanje asfaltne mase moraju da imaju poklopce, radi sprecavanja prskanja mase.

Posluzivanje uredjaja obavlja se sa radne platforme na kojoj je postavljena zastitna ograda.

Podesnim razmestajem vise uredjaja za zagrevanje asfaltne mase sprecava se prenosenje pozara sa jednog uredjaja na drugi.

Clan 116.

Loziste peci kotla mora biti zasticeno od izbijanja plamena iz lozista u polje.

Clan 117.

Zahvatanje vrele rastopljene asfaltne mase moze se vrsiti samo pomocu za to izradjenih sudova.

Vrela rastopljena asfaltna masa prenosi se u posebno izradjenim sudovima sa poklopcima. Sudovi se ne smeju prepunjavati.

Clan 118.

Otvor kotla za punjenje krecnim brasnom, agregatom tucanika i smolom na uredjaju za kuvanje i mesanje asfaltne mase mora da ima zastitni poklopac, radi sprecavanja sirenja prasine i stetnih gasova.

Uredjaji iz stava 1. ovog clana moraju da imaju naprave za odvodjenje gasova, dima i prasine iz kruga gradilista.

Clan 119.

Premazivanje i kvasenje valjka za ravnanje asfalta vrsi se pomocu za to izradjene naprave.

Zabranjeno je da radnik ide ispred motornog valjka i premazuje i kvasi delove valjka za ravnanje asfaltne mase.

Valjak pri hodu unazad mora da bude opremljen retrovizorima za pregled obe ivice putanje kretanja.

Izvodjenje radova na putanji kretanja valjka, zabranjeno je.

Clan 120.

Zapaljena asfaltna masa ne sme se gasiti vodom.

Sredstva za gasenje zapaljene asfaltne mase (pesak, cirade i dr.) moraju da budu pripremljena unapred u blizini radova.

Clan 121.

Asfalterske radove mogu da obavljaju samo radnici upoznati sa stetnostima i opasnostima, koji su osposobljeni i provereni za primenu sredstava zastite na radu i cija je zdravstvena sposobnost za obavljanje ovih radova potvrdjena.

Umivanje toplom vodom treba da bude omoguceno na gradilistu radnicima posle zavrsenog rada.

25. Izgradnja mostova

Clan 122.

Prilaz po terenu svakom stubnom mestu i prostor oko stuba mosta uredjuje se tako da radnicima bude obezbedjeno bezbedno kretanje i rad pri izradi temelja, tela i lezisne grede stuba.

Oslonci i temelji pomocnih konstrukcija kao sto su radne i nosece skele, oslonci stubova toranjske dizalice, kranske staze i drugih gradilisnih objekata zasticuju se ili postavljaju tako da ne dodje do nepovoljnog dejstva atmosferskih, povrsinskih i podzemnih voda, da bi se izbeglo nepredvidjeno sleganje ili pomeranje.

Oslonci i temelji i okolno zemljiste moraju da se povremeno pregledaju, a narocito posle vremenskih nepogoda, visokih vodostaja ili drugih prekida rada.

Kad se temelj stuba izradjuje u jami sa podzemnom vodom, primenjuju se mere zastite od opasnog dejstva vode sa strane i odozdo.

Prilikom crpljenja provirne vode iz temeljne jame mora da se vrsi stalno osmatranje stanja i ponasanja primenjenih mera zastite.

Clan 123.

Na radnim platformama sa kojih se vrsi izrada stuba mosta, obezbedjuju se ojacana mesta za prijem tereta i bezbedna mesta na koja se mogu radnici skloniti, dok je teret u vazduhu.

Svaki teret koji se upucuje dizalicom na stub pre podizanja proverava se da li je ispravno vezan za kuku dizalice i da li je pripremljen za bezbedno dizanje i prenos.

Konstrukcija mosta povezuje se sa terenom propisanim prilazom (stepenistem) izradjenim za najnepovoljnije opterecenje koje moze da se nadje na njemu. Prilazna konstrukcija povremeno se pregleda i odrzava u ispravnom stanju.

Ako se konstrukcija mosta izradjuje na licu mesta (betonira) na nosecoj skeli ili se gotovi elementi montiraju na privremene oslonce, noseca skela ili privremeni oslonci ne smeju da budu optereceni dok se ne izvrsi pregled od strane strucnih radnika i zapisnicki ne odobri upotreba.

Clan 124.

Posebne tehnologije za izgradnju pojedinih elemenata ili delova mosta kao sto su fundiranje stubova pod zastitom priboja ili zagata, spustanje otvorenih bunara, izgradnja stubova kliznom oplatom, montaza betonskih nosaca lansirnom resetkom, postavljanje ivicnih elemenata kolovozne ploce pomocu pokretne visece radne skele i druge posebne tehnologije

mogu se primenjivati samo ako su sprovedene mere zastite na radu pri postavljanju ili izradi, upotrebi, pomeranju ili kretanju, odrzavanju i uklanjanju posle upotrebe, o cemu mora biti uradjena dokumentacija u skladu sa odredbama clana 3. ovog pravilnika.

Clan 125.

Kad se radovi izvode na vodi, na obali mora da bude obezbedjen siguran prilaz za radnike i plovila, zatim bezbedan prevoz radnika plovilom do radnih mesta na reci i siguran prilaz plovila i izlazak, odnosno ulazak radnika u plovilo na mestu rada.

U blizini mesta rada ili u slucaju tekuce vode nizvodno od mesta rada, na ili iznad povrsine vode uspostavlja se dezurstvo spasioca sa plovilom snabdevenim priborom za spasavanje i prvu pomoc.

Spasilac moze da bude samo provereni plivac, osposobljen za rukovanje spasilackim plovilom, spasilackim priborom i za pruzanje prve pomoci.

Spasilacko plovilo ne moze se koristiti za druge svrhe.

Na radna mesta na koja se zbog procesa rada ne moze postaviti i zastita od upada u vodu, ako je dubina vode preko 1,5 m, zabranjen je pristup radnicima neplivacima.

Za vreme maglovitih dana, narocito u jutarnjim casovima, obezbedjuju se signalna svetla za maglu radi orijentacije pri recnom prevozu.

Kad se radovi izvode na plovnoj vodi, oznake i signalizacija gradilisnog saobracaja plovilima moraju da budu izvedene u skladu sa propisima o unutrasnjoj plovidbi i da imaju saglasnost nadleznog organa.

Clan 126.

Sipovi koji se izradjuju u tlu pomocu celicne radne cevi koja se utiskuje u zemljiste istovremeno sa iskopom i pod cijom zastitom se betonira stablo sipa uz postepeno izvlacenje radne cevi u koju je ubacen vazduh pod pritiskom kojim se beton ugradjuje, mogu da se izvode na suvom ili na vodi, pa se dokumentacija o zastiti na radu izradjuje u zavisnosti od toga koja se tehnologija izrade primenjuje na gradilistu.

Dokumentacija o merama zastite na radu u delu detaljnog opisa i prikaza radnog procesa treba da obuhvati pripremu na gradilistu, postavljanje radne cevi u vertikalan polozaj, iskop sa kontrolama, postavljanje armature u radnu cev sa kontrolama, betoniranje i ugradjivanje

betona sa vadjenjem cevi i kontrolama i postavljanje radne cevi u nov radni polozaj ili odlaganje cevi.

Dokumentacija o merama zastite na radu izradjuje se na osnovu uputstva proizvodjaca opreme i uredjaja, propisa o zastiti na radu, tehnickih propisa i jugoslovenskih standarda koji se odnose na upotrebu, odrzavanje i montazu opreme, kao i tehnologiju izrade.

 

Clan 127.

Gornja povrsina uredjaja (zamajac) za kruzno kretanje radne cevi moze se koristiti pri izradi sipa kao radna platforma, ako su osim stabilnosti radne cevi i uslova da je zamajac pravilno i sigurno, u smislu uputstva proizvodjaca, postavljen na glavu radne cevi, ispunjeni i

sledeci uslovi:

  1) uredjaj i radna cev jesu u stanju mirovanja i osigurani od iznenadnog stavljanja u pokret;

  2) na spoljnim ivicama uredjaja postavljena je zastitna ograda sa ivicnom zastitom od pada predmeta;

  3) radnici koji se nalaze na uredjaju vezani su preko zastitnog opasaca i sigurnosnog uzeta za siguran oslonac na uredjaju, radi sprecavanja upada u otvor radne cevi;

  4) pristup na uredjaj u radnom polozaju dozvoljen je iskljucivo radnicima osposobljenim za ove radove i zdravstveno sposobnim za rad na visini.

Clan 128.

Povrsina uredjaja ne sme da bude klizava: blato ili masne mrlje moraju da se uklanjaju odmah posle nanosenja.

Na uredjaju je zabranjeno ostavljanje materijala, alata i predmeta koji mogu da padnu usled rotacije uredjaja.

Sastavni delovi uredjaja i instalacije na uredjaju proveravaju se pre stavljanja uredjaja u pokret, da li su pricvrsceni i pravilno spojeni ili nastavljeni.

Dok je uredjaj u pokretu ne smeju se vrsiti nikakve popravke niti radovi na uredjaju i instalaciji.

Kretanje radnika ispod i u polju delovanja pokretnih delova uredjaja, dok je uredjaj u pokretu, zabranjeno je.

Penjanje radnika na uredjaj i kretanje ispod uredjaja i kada uredjaj miruje, dok se radna cev ne obezbedi od propadanja, zabranjeno je.

Komandni pult kojim se upravlja kretanjem zamajca i dovodi vazduh u uredjaj, mora da bude tako postavljen da se radnik - pultista istovremeno dogleda sa dizalicom, rukovaocem kompresora i rukovodiocem smene, pod cijim neposrednim komandama i uputstvima se obavljaju radne operacije

Dok nije izvrsena provera funkcije ventila sigurnosti na sigurnosnom poklopcu ne sme se upustati komprimovani vazduh u radnu cev.

Clan 129.

Za prilaz na radnu platformu na zamajcu koriste se kudeljne ili plasticne ("mornarske") lestve, koje u gornjem kraju moraju da budu zakacene za konstrukciju zamajca i osigurane od ispadanja, a u donjem kraju pricvrscene ili pridrzane od drugog radnika, da se ne klate.

Pored lestvi postavlja se i sigurnosni konopac obesen na dohvat ruku radnika koji se sluzi lestvama, posebno pricvrscen i osiguran od ispadanja.

Istovremeno koriscenje lestvi od dva ili vise radnika, zabranjeno je.

Duzina lestvi i sigurnosnog konopca veca je najmanje 1,0 m od visine zamajca u najvisem polozaju od terena.

Rukovodilac smene pre pocetka rada smene pregleda ispravnost lestvi i sigurnosnog konopca i njihovog pricvrscenja, sto ponavlja i prilikom svakog spustanja zamajca na zemlju.

Clan 130.

Dizalica u radnom polozaju za izvlacenje radne cevi sa zamajcem, mora

a ima nosivost najmanje 25% vecu od ukupne tezine uredjaja i radne cevi za izradu sipa.

Duzina radne cevi za izradu sipa odredjuje se tako da pri izvlacenju cevi sa zamajcem u najvisem polozaju, zamajac ne dodiruje strelu dizalice, a u donjem kraju da se radna cev moze bez smetnji premestiti u cev vodjicu ("prethodna cev") za novi sip.

Clan 131.

Na komandnom pultu za vazduh paralelno se postavljaju dva podjednako bazdarena manometra radi medjusobne kontrole ispravnosti.

Pritisak vazduha u unutrasnjosti radne cevi u fazama izvlacenja ne bi trebalo da bude veci od 1,5 bara.

Clan 132.

Posebne mere koje se preduzimaju u cilju obezbedjenja radnika koji se spusta u radnu cev moraju da budu propisane u dokumentaciji o merama zastite na radu pri izradi sipova.

Pored mera iz stava 1. ovog clana pri spustanju radnika u radnu cev sprovode se i sledece mere:

  1) pre ulaska radnika proverava se prisustvo otrovnih i eksplozivnih gasova u cevi;

  2) ako se unosi elektricna struja u cev, elektricne svetiljke prikljucuju se na snizeni napon do 24V, a uredjaji na elektricni pogon prikljucuju se na napon od 42V;

  3) radnik se moze spustati u cev samo kad nema mogucnosti da dodje do naglog prodora podzemne vode ili zemljanog materijala u cev;

  4) ivice otvora obezbedjuju se od upada predmeta u cev;

  5) unosenje i iznosenje materijala, alata i opreme obavlja se pre i po izlasku radnika iz cevi;

  6) obustavljaju se svi drugi radovi na grupi sipova kojoj pripada sip u ciju radnu cev se spusta radnik;

  7) za vreme rada radnika u cevi uredjaj ne sme da bude u pokretu i osigurava se od neocekivanog stavljanja u pokret;

  8) pre ulaska radnika, cev se osigurava od propadanja i prevrtanja.

Clan 133.

Prilikom ulaska, rada i izlaska radnika iz radne cevi radnik se obezbedjuje na sledeci nacin:

  1) vezuje se preko sigurnosnog opasaca za donji kraj sigurnosnog uzeta, dok je gornji kraj vezan za radnu platformu, na dohvat ruku dezurnih radnika;

  2) na radnoj platformi zamajca dva radnika stalno se dozivaju sa radnikom u cevi, a u slucaju hitne potrebe pomocu sigurnosnog konopca pomazu da radnik izadje iz radne cevi;

  3) u toku boravka u radnoj cevi mora da nosi na glavi zastitni slem;

  4) pre ulaska spustaju se lestve, cija je ispravnost prethodno proverena, a gornji kraj pricvrscen za radnu platformu i obezbedjen od ispadanja; prilikom kretanja po lestvama stalno je vezan sigurnosnim konopcem koga rucno popustaju ili zatezu dezurni radnici na radnoj

platformi;

  5) pored radnika spusteno je i celicno uze dizalice, kao rezervni nacin za izvlacenje radnika u slucaju hitne potrebe, zbog cega dizalicar mora biti u kabini dizalice za sve vreme boravka radnika u radnoj cevi, a dizalica proverena da je u ispravnom stanju;

  6) u slucaju postojanja ili mogucnosti postojanja vode u radnoj cevi mora da bude opasan sigurnosnim pojasom za plivanje;

  7) ulazak, rad i izlazak radnika iz radne cevi obavlja se uz stalni nadzor odgovornog radnika

Clan 134.

Prosirenje donjeg kraja sipa izvodi se podvodno pomocu mehanickog dleta, a u suvom kopa se rucno.

Rucno moze da se prosiruje donji deo sipa samo u zemljanim materijalima kod kojih nema podzemne vode i kod kojih ne moze da dodje do obrusavanja.

Prosirenje donjeg dela sipa kad se radi rucno, ne sme da bude vece visine od 1,0 m, a ugao omotaca prema horizontalnoj ravni ne manji od 600.

Kod sipova precnika ispod 120 cm prosirenje se ne radi.

Prosirenje se izradjuje tako da se u radnoj cevi izvrsi mehanicki iskop do kote fundiranja sipa, zatim se cev podigne za 1,0 m i obezbedi od propadanja posebnom konstrukcijom postavljenom na sigurne oslonce na terenu, posle cega se preduzimaju mere iz cl. 132. i 133. ovog pravilnika.

Sa iskopom prosirenja moze da se otpocne posto su obavljene provere da ispod noza radne cevi i okolnog zemljanog materijala nema procurivanja vode niti znakova obrusavanja.

Radnik kopa prosirenje u slojevima odozgo nadole i iskopani materijal baca na sredinu, odakle se masinski povremeno izbacuje uz prethodni izlazak radnika iz radne cevi.

U toku iskopa prosirenja radnik mora stalno da prati da li se u potkopu pojavljuju znaci vlazenja ili obrusavanja i o tome obavestava radnike na radnoj platformi.

Clan 135.

Otvoreni bunari primenjuju se najcesce u cilju izrade temelja u zemljanim materijalima sa podzemnom vodom ili u plitkim stajacim vodama i vodotokovima, kad se kolicina provirne vode moze savladati pumpama, pri cemu se crpljenje vrsi istovremeno sa iskopom.

Redosled, dubina i nacin iskopa pojedine faze izvode se u zavisnosti od vrste zemljanog materijala, kolicine protoka podzemne vode, oblika i tezine bunara, sto za neku fazu iskopa i spustanja bunara, treba da bude propisano dokumentacijom o izradi i spustanju bunara.

Dopunska dokumentacija o merama zastite na radu (poseban elaborat o merama zastite na radu) mora da propise mere zastite na radu za svaku fazu, odnosno radnu operaciju.

Rad radnika na spustanju otvorenog bunara obavlja se uz neprekidan nadzor odgovornog strucnog radnika.

Clan 136.

Iskop u otvorenim bunarima obavlja se rucno ispod noza (donja ojacana ivica zidova bunara), dok iskop sredista moze da se obavlja i masinskim putem.

Kanali ispod noza bunara kopaju se u simetricnom rasporedu radi ravnomernog spustanja bunara, a iskopani materijal se odbacuje na srediste.

Za vreme iskopa noza i spustanja bunara zabranjeno je iznosenje iskopanog materijala.

Obavljanje radova u gornjem delu bunara, dok radnici u donjem delu rade, zabranjeno je, ukoliko nije postavljena zastita od padajucih predmeta na radnike ili ako su predmeti podlozni padu ucvrsceni i obezbedjeni od pada.

Clan 137.

U svakoj fazi rada, na dno bunara mora da bude obezbedjen silaz, odnosno sa dna bunara izlaz u skladu sa odredbama clana 23. ovog pravilnika.

Osim stalnog silaza, odnosno izlaza mora da bude obezbedjen najmanje jos jedan rezervni, koji se koristi u slucaju hitne potrebe.

 

Clan 138.

U unutrasnjost bunara uvodjenje elektricne struje napona preko 42V, zabranjeno je.

Motori sa unutrasnjim sagorevanjem mogu se upotrebiti samo ako je

obezbedjenaizmenavazduha. Elektricni uredjaji i instalacija moraju da budu izradjeni u vodozaptivnoj izradi.

Elektricne instalacije postavljaju se tako da ne dodje do njihovog mehanickog ostecenja usled radova u bunaru.

26. Kesonski radovi

Clan 139.

Kesoni se primenjuju kod izrade podzemnih objekata u zemljistima sa velikim prilivom podzemne vode, koji se ne moze savladati pumpama, pa se u keson uduvava vazduh pod pritiskom vecim od atmosferskog, radi istiskivanja vode i omogucavanja rada radnicima u unutrasnjosti kesona.

Kesonski radovi na gradilistu izvode se na osnovu dokumentacije koju obezbedjuje izvodjac radova, koja ima delove:

  1) tehnicki opis i prikaz izrade kesona, iskopa u kesonu i vadjenja iskopanog materijala, spustanja kesona i nadogradnje iznad vode, sa bilansom tezina prema otporima spustanju (trenje, oslanjanje, uzgon);

  2) tehnicki opis i prikaz instalacije sa uputstvom za upotrebu i kontrole i uputstvom za montazu;

  3) tehnicki opis i prikaz betoniranja kesona na koti fundiranja;

  4) redosled i opis demontaze opreme;

  5) opis organizacije radova i radnih zadataka i duznost svakog ucesnika.

Na osnovu dokumentacije o izvodjenju kesonskih radova sacinjava se dokumentacija o merama zastite na radu pri izvodjenju svih radnih operacija, shodno postojecim tehnickim i propisima o zastiti na radu i iskustvima preduzeca koje izvodi kesonske radove.

Clan 140.

Pod povecanim vazdusnim pritiskom mogu raditi iskljucivo radnici:

  1) detaljno upoznati sa mogucnostima povredjivanja i stetnostima po zdravlje koje mogu nastupiti u radnom procesu;

  2) obavesteni o posebnom rezimu rada i zivota, koji treba da provode za vreme dok rade pod povecanim vazdusnim pritiskom;

  3) prakticno osposobljeni za obavljanje svojih radnih zadataka uz primenu mera zastite na radu i normativa za rad pod povecanim vazdusnim pritiskom;

  4) upoznati sa duznostima i obavezama koje moraju da ispunjavaju pred prelazak sa normalnog vazdusnog pritiska na poviseni i posle rada na povisenom vazdusnom pritisku pri prelasku na normalni;

  5) sa potvrdjenom zdravstvenom sposobnoscu za obavljanje rada pod povecanim pritiskom, od strane specijalisticke lekarske komisije, u skladu sa propisima o periodicnim lekarskim pregledima radnika;

  6) lica mladja od 21 godine i starija od 40 godina ne smeju da rade pod povecanim vazdusnim pritiskom;

  7) nadzor nad radom radnika pod povecanim vazdusnim pritiskom mogu da obavljaju lica sa staroscu do 45 godina ukoliko ispunjavaju i ostale uslove iz ovog pravilnika.

Radnici koji imaju gnojni katar u nosu, zapaljenje srednjeg uva, ostecenu bubnu opnu, obolele organe za krvotok ili disanje, radnici skloni gojaznosti ili picu, ne smeju da rade pod povecanim vazdusnim pritiskom.

Upotreba kesona na dubinama vecim od 30,0 m ispod povrsine vode, odnosno ljudski rad na vazdusnom pritisku visem od 3,0 bara nadpritiska, zabranjen je.

Clan 141.

Svaka grupa radnika (brigada kesonaca, grupa za otklanjanje kvarova isl.) u povecanom vazdusnom pritisku obavlja radove pod stalnim nadzorom iskusnog odgovornog radnika, koji se stara o primeni normativa i sprovodjenju mera zastite na radu unutar sistema pod povecanim

pritiskom.

Istovremeno, sa spoljne strane sistema pod povecanim vazdusnim pritiskom, drugi odgovorni radnik stara se o ispravnom funkcionisanju uredjaja i instalacija vezanih za radove u kesonu, odgovoran je za rad dezurnih radnika u smeni (kompresorista, dezurni elektricar, mehanicar, tesar, radnik u karantinu i sanitetskoj komori, dezurni radnik ispred glavne komore, brodarski radnici i dr.).

Clan 142.

Pod jednakim nadpritiskom vazduha u isto vreme odrzava se sistem koji cine:

  1) kesonska komora (keson);

  2) vazdusna komora (deo radne kupole);

  3) vertikalni prolaz od celicnih cevi (veza radne kupole sa kesonskom komorom);

  4) cevna instalacija od sabirnog rezervoara za vazduh do kesonske komore sa fleksibilnim ojacanim rebrastim crevima na uglovnim prevojima.

Vazdusna predkomora (deo radne kupole) povremeno se dovodi na pritisak sistema, kad radnici ulaze u sistem pa prelaze sa atmosferskog vazdusnog pritiska na pritisak u sistemu i obrnuto sa pritiska sistema na atmosferski, kada radnici izlaze iz sistema napolje.

Clan 143.

Visina od ivice noza do tavanice kesona ne sme da bude manja od 2,20 m.

Unutrasnje povrsine plafona i zidova treba da budu belo okrecene, radi bolje vidljivosti.

Na sve otvore cevnih instalacija, osim otvora za izlazak u vertikalni prolaz, koje prolaze kroz tavanicu kesona treba da budu postavljeni poklopci ("klapne") koji se sami zatvaraju u slucaju prekida dovoda vazduha. Na zaptivacima poklopca ne sme da bude necistoce niti

mehanickih ostecenja.

Zatvarac otvora u tavanici kesonske komore za izlazak u vertikalni prolaz do radne komore mora da bude projektovan i postavljen tako da moze po potrebi brzo i lako da se postavi na otvor, pri cemu treba da bude zaptivac za vodu i vazduh, kao i da moze da izdrzi opterecenje od hidrostatickog pritiska vodenog stuba.

Spustanje kesona izvodi se tako da iskopani zemljani materijal ne zahvati ovaj zatvarac i poklopce otvora u tavanici kesonske komore da vise ne mogu da se otvore.

Kesonska komora mora da bude opremljena sa najmanje dve identicne dovodne cevi za vazduh od kojih je jedna rezervna i spremna da u svakom momentu moze da funkcionise kao glavna.

Glavna i rezervna dovodna cev za vazduh ne smeju da budu na istom cevovodu.

Keson ima telefonsku (induktorsku) vezu sa dezurnim radnikom na spoljnoj strani sistema pod povecanim pritiskom.

Dezurni radnik ima telefonsku vezu sa odgovornim radnikom, koji rukovodi smenom.

Za slucaj kvara na telefonskoj instalaciji u sistemu pod nadpritiskom, obezbedjuje se rezervni nacin sporazumevanja sa spoljnim dezurnim radnikom, preko radnika u radnoj kupoli.

Keson ima ugradjen sistem za provetravanje, odnosno odstranjivanje necistog ili ustajalog vazduha.

U kesonu, vazdusnoj komori i pretkomori postavlja se termometar i obezbedjuje se odrzavanje stalne, umerene temperature (282-288 K).

Keson se za vreme rada radnika obezbedjuje sa pitkom vodom u kolicini dovoljnoj za sve radnike.

U kesonu se obezbedjuje rucna apoteka i najmanje jedan radnik u svakoj smeni, obucen za ukazivanje prve pomoci.

Za vreme rada radnika u sistemu pod povecanim vazdusnim pritiskom neprekidno se proverava ispravnost instalacija i sigurnosnih uredjaja, zatim pritisak vazduha i ponasanje vode ispod donjih ivica kesona, kao i ponasanje i polozaj konstrukcije kesona, vertikalnost i zaptivenost cevnog prolaza i polozaj radne kupole.

Clan 144.

Kesonska komora, vertikalni cevni prolaz, vazdusna komora i pretkomora moraju da budu osvetljeni vestackim svetlom.

Osvetljenost kesonske i vazdusne komore ne sme da bude ispod 120 Lh, a osvetljenost vertikalnog cevnog prolaza i pretkomore ne manja od 80 Lh.

Na svetleca tela u kesonu postavlja se zastita od mehanickih udara i ostecenja.

Ako u kesonskoj komori postoji mogucnost pojave eksplozivnih gasova elektricna instalacija mora da bude uradjena u specijalnoj ("S") izradi.

Instalacija za osvetljenje mora da bude sa snizenim naponom na 24V, a instalacija za pogon i elektromotori na napon do 42V.

Clan 145.

Kompresor za snabdevanje kesona vazduhom pod pritiskom, mora da ima sigurnosni ventil za automatsko zatvaranje dovoda vazduha cim vazduh dostigne granicni pritisak potreban za odredjenu fazu rada u kesonu (dubinu od nivoa vode do donje ivice kesona).

Kad se komprimovani vazduh sakuplja u sabirnom rezervoaru, na koji su prikljucene dovodne cevi za vazduh, sabirni rezervoar mora da ima svoj sigurnosni ventil bazdaren na maksimalni radni pritisak u kesonu, a na obe dovodne cevi za vazduh po jedan ventil sa automatskim zatvaranjem za slucaj kvara na rezervoaru ili kompresoru.

Ako je kompresor na elektro pogon, mora da postoji rezervni kompresor na dizel pogon, spreman da se odmah ukljuci u slucaju nestanka elektricne energije.

Osim manometara u kesonskoj komori, vazdusnoj komori i pretkomori i spolja se postavljaju manometri radi kontrole vazdusnog pritiska u sistemu pod nadpritiskom. Manometri u kesonskoj komori, vazdusnoj komori i pretkomori moraju da budu zasticeni od mehanickih ostecenja.

 Kesonska komora i pretkomora u radnoj kupoli moraju da imaju ugradjenu zvucnu ili svetlosnu signalizaciju.

Clan 146.

Opravke uredjaja i instalacija za odrzavanje vazdusnog pritiska pri kojima se remeti pritisak u toku rada radnika u kesonu, ne smeju se izvoditi.

Uredjaji i instalacioni elementi potrebni za nesmetan rad u kesonu moraju da imaju obezbedjene rezervne delove.

Za slucaj kvara elektricnog osvetljenja, svaki radnik u sistemu sa povecanim pritiskom mora da ima rucnu baterijsku lampu.

Metalne lestve u vertikalnom cevnom prolazu za silazenje i penjanje radnika iz kesonske komore u vazdusnu komoru moraju da budu cvrsto vezane za metalnu pregradu prolaza, a nastavci obraza lestvi glatki i bez ostrih ivica. Lestve se moraju cistiti od blata i druge prljavstine. Kroz vertikalni prolaz mora da bude obeseno uze za slucaj potrebe izvlacenja

povredjenog radnika.

Sa strane i kroz nastavke cevnog prolaza ne sme procuravati voda, a gumeni zaptivaci na mestima nastavka cevi moraju da budu cvrsto stegnuti.

Clan 147.

Silazak sa tavanice na dno kesonske komore i penjanje sa dna u prolaz obezbedjuje se montaznim metalnim merdevinama, koje se lako mogu skidati i postavljati vezivanjem za kraj lestvi u cevnom prolazu.

Zadrzavanje radnika ispod otvora vertikalnog prolaza u kesonskoj komori, zabranjeno je.

Cevni vertikalni prolazi u gornjem delu cvrsto se ukrucuju da se radna kupola ne bi pomerala.

Broj i polozaj cevnih vertikalnih prolaza odredjuje se dokumentacijom o izvodjenju kesonskih radova u zavisnosti od velicine kesona, oblika, dubine fundiranja i ostalih elemenata koji su od znacaja za odredjivanje prolaza za radnike i vertikalnog transporta materijala, alata i opreme.

  Otvor u podu vazdusne komore za vertikalni prolaz osigurava se ivicnom zastitom od pada predmeta.

Radnik - masinista koji radi u blizini otvora u vazdusnoj komori, vezuje se sigurnosnim opasacem radi zastite od pada u prolaz.

Clan 148.

Vazduh koji se ubacuje u keson mora da bude svez i cist. Atmosferski vazduh temperature iznad 288 K ili ispod 282 K vestacki se hladi ili zagreva.

U toku rada vrse se analize radi utvrdjivanja stetnih i eksplozivnih gasova u kesonskoj komori.

Kad se radi u zemljistima sa organskim materijama, pojacava se ventilacija i ucestanost ispitivanja sastava vazduha.

Za svakog radnika u kesonskoj komori mora da se obezbedi najmanje 30,0 m³ svezeg i cistog vazduha na cas.

Clan 149.

Pri ulasku radnika u radnu vazdusnu komoru:

  1) kad je nadpritisak u vazdusnoj komori do 1 bara vreme zadrzavanja radnika u pretkomori ili vreme izjednacavanja nadpritiska u pretkomori i vazdusnoj komori ne sme da bude krace od osam minuta;

  2) kad je nadpritisak u vazdusnoj komori iznad 1 bara vreme zadrzavanja radnika u pretkomori ili vreme izjednacavanja nadpritiska u pretkomori i vazdusnoj komori produzava se za po jedan minut (posle isteka 8 minuta) za svaku dalju desetinu (0,1 bara) nadpritiska iznad jednog bara.

Pritisak se mora povecavati ravnomerno i postepeno u vremenskim intervalima iz stava 1. ovog clana.

Pri izlasku radnika iz radne vazdusne komore:

  1) kad je nadpritisak u vazdusnoj komori do 1 bara vreme zadrzavanja radnika u pretkomori ili vreme izjednacavanja nadpritiska u predkomori i vazdusnoj komori ne sme da bude krace od 10 minuta;

  2) kad je nadpritisak u vazdusnoj komori iznad 1 bara vreme zadrzavanja radnika u pretkomori ili vreme izjednacavanja nadpritiska u pretkomori i vazdusnoj komori produzava se za po 2 min. (posle isteka 10 minuta) za svaku dalju desetinu (0,1 bara) nadpritiska iznad jednog bara.

Pritisak se mora smanjivati ravnomerno i postepeno u vremenskim intervalima iz stava 3. ovog clana.

Za dubine sa pritiskom vecim od 1,9 bara vreme potrebno za izjednacavanje vazdusnog pritiska prilikom ulaska i pri izlasku iz prostora pod povecanim vazdusnim pritiskom, daju se u posebnoj tabeli, koju obezbedjuje preduzece koje izvodi radove, sledeci uputstvo navedeno u ovom clanu.

Clan 150.

Vreme odredjeno za izjednacavanje pritiska vazduha mora da bude, za svaku fazu rada, jasno oznaceno na tabli istaknutoj u pretkomori.

Imena radnika koji su usli u sistem pod povecanim vazdusnim pritiskom ispisuju se i isticu na tabli ispred kupole.

Isti takav spisak predaje se evidenticaru.

U pretkomoru ne sme uci veci broj radnika, nego sto je za nju odredjeno.

Clan 151.

Radnici koji rade u povecanom vazdusnom pritisku ne smeju pre polaska na rad preopterecivati stomak, ni piti alkoholna pica.

U kesonu je pusenje zabranjeno.

Pri izlasku iz kesona radnik se mora utopliti i preci u zagrejanu prostoriju posebno izgradjenu u blizini kesona (karantin) radi odmora od 0,5 do 2 sata, zavisno od visine radnog natpritiska i odluke gradilisnog lekara. U ovoj prostoriji pije se toplo bezalkoholno pice.

Ako se na radniku primete simptomi tzv. kesonske bolesti (bolovi u zglobovima, stomaku ili u grudima, svrab koze, vrtoglavica, glavobolja, povracanje, srcane tegobe, krvarenje na kozi ili iz nosa i sl.), radnik se uvodi, odnosno unosi u dekompresionu komoru i stavlja pod povecani

vazdusni pritisak do radnog pritiska koji je bio u kesonskoj komori, gde ostaje do prestanka oboljenja. Posle toga vazdusni pritisak u dekompresionoj komori smanjuje se dva ili tri puta usporenije od vremena odredjenog odredbama clana 149. stav 3. ovog pravilnika.

Clan 152.

Uredjajima za podesavanje vazdusnog pritiska u sistemu sa povecanim vazdusnim pritiskom mogu da rukuju iskljucivo iskusni, obuceni radnici koji su prakticno upoznati sa nacinom rukovanja kesonskim uredjajima, kao i nacinom ukazivanja prve pomoci radnicima obolelim od kesonske bolesti.

Clan 153.

Na gradilistu moraju da postoje sredstva za pruzanje prve pomoci (boce sa kiseonikom, pulmotori i druga oprema za vestacko disanje).

Uz prostoriju iz clana 151. stav 3. ovog pravilnika postavlja se prostorija za umivanje i pranje toplom vodom, kao i odeljenje za smestaj i susenje vlazne odece i obuce.

Clan 154.

Kesonski radnici koji su odsustvovali vise od dva dana sa rada pod povecanim vazdusnim pritiskom, kao i posle ozdravljenja od kesonske bolesti, moraju da se podvrgnu ponovnom lekarskom pregledu pre nego sto nastave rad u kesonu.

Radnici koji prvi put stupaju na rad u kesonu posle specijalistickog lekarskog pregleda probno se ispituju za rad pod povisenim vazdusnim pritiskom. Ispitivanje se obavlja u dekompresionoj komori u kojoj se povecanje pritiska vrsi oprezno i postepeno u vremenskim intervalima od 1 minuta za 0,1 bara do radnog pritiska koji je u kesonskoj komori. Pod ovim pritiskom radnik treba da ostane najmanje 1 cas, sa vremenom dekompresije dvostruko usporenijim nego kod ulaska.

Ukoliko se pri probnom ispitivanju nije pojavila kesonska bolest ili druge smetnje, radnici iz stava 2. ovog clana ostaju na radu prvog dana polovinu radnog vremena, drugog i treceg dana po 2/3 radnog vremena, a tek cetvrtog dana, ukoliko se nisu pojavili simptomi niti oboljenja, mogu provesti na radu puno radno vreme, cime je ispitivanje zavrseno.

Za vreme probnog ispitivanja zdravstveno stanje radnika utvrdjuje se svakodnevnim lekarskim pregledom.

Clan 155.

Radnik u kesonu moze da radi bez prekida najvise sest nedelja, a izuzetno, ako nije imao simptome kesonske bolesti ili druge smetnje, dva meseca. Posle ovoga koristi odmor ili radi na otvorenom najmanje toliko vremena koliko je radio u kesonu.

Radnik koji vrsi nadzor nad radom radnika pod povecanim vazdusnim pritiskom moze da radi neprekidno, vrseci nadzor u jednoj dnevnoj smeni, najduze 12 nedelja, ukoliko nije imao kesonsku bolest ili druge smetnje. Posle ovoga ne sme da radi pod nadpritiskom najmanje 8 nedelja neprekidno.

Radnik iz stava 2. ovog clana moze vrsiti nadzor najvise u dve smene u toku radnog dana, ali da ukupno vreme provedeno pod povisenim vazdusnim pritiskom ne bude duze od trajanja jedne smene u odredjenoj fazi (dubina donje ivice kesona od povrsine vode).

Clan 156.

Pre ulaska radnika u sistem pod povecanim vazdusnim pritiskom kesonska aparatura sa celokupnom instalacijom pusta se u probni rad i pregleda od strane strucne komisije koju svojim resenjem obrazuje rukovodilac u preduzecu koji je odgovoran za izvodjenje kesonskih radova.

Radovi u kesonu ne mogu otpoceti dok komisija iz stava 1. ovog clana zapisnikom ne potvrdi da su pripreme izvrsene u skladu sa dokumentacijom o kesonskim radovima, tehnickim i propisima o zastiti na radu.

Zapisnik se cuva na gradilistu do zavrsetka kesonskih radova.

Prilikom prekida kesonskih radova sa upustanjem vode u unutrasnjost kesona, radovi pod povecanim vazdusnim pritiskom ne mogu se nastaviti dok se ne postupi u smislu st. 1. i 2. ovog clana.

Zapisnik se cuva na gradilistu do zavrsetka kesonskih radova.

27. Pobijanje gotovih sipova

Clan 157.

Gotovi sipovi pobijaju se pomocu uredjaja za pobijanje sa vodjicom za uspravljanje sipa i kretanje malja (makara) u cijoj okolini, osim rukovodioca pobijanja i rukovaoca uredjaja (makariste) za vreme rada makare ne smeju da budu drugi radnici.

Pomocni radnici su prisutni na bezbednom odstojanju i mogu da pridju makari samo po naredjenju rukovodioca pobijanja.

Penjanje uz vodjicu makare radi odvezivanja sipa, pricvrsicavanje uz vodjicu, naglavljivanje kape za pobijanje na gornji kraj sipa i druge radove u gornjem delu makare, moze da obavlja radnik vezan za vodjicu sigurnosnim opasacem, upoznat sa opasnostima pri ovim radovima i zdravstveno sposoban za rad na visini.

Malj makare pri radu radnika na vodjici makare, mora da bude u prizemnom polozaju ili ako to nije izvodljivo, malj mora da bude osiguran osim kocnicom na vitlu i mehanickim osiguracem od iznenandnog pada.

Popravke makare i njenih delova, kao i odrzavanje u ispravnom stanju moze vrsiti samo makarista ili drugi radnik pod neposrednim nadzorom makariste, kad se ne radi o radnicima sluzbe odrzavanja.

Pomeranje makare zajedno sa sipom nije dozvoljeno.

Kad se makara pomera malj se nalazi u spustenom polozaju, ukoliko nije drukcije predvidjeno uputstvom proizvodjaca.

28. Izrada priboja, zagata i dijafragmi

Clan 158.

Za izradu priboja, zagata ili dijafragme izradjuje se dokumentacija o izvodjenju, sa opisom i prikazom nacina izrade i merama zastite na radu, u skladu sa propisima o zastiti na radu, shodno odredbama clana 3. ovog pravilnika.

Rukovodilac radova na pobijanju talpi, radi izrade priboja, zagata ili dijafragme, rukovodi radom dizalicara, rukovaoca uredjaja za pobijanje i pomocnim radnicima. Radovi se odvijaju pod njegovim stalnim nadzorom.

Alat koji se koristi za dizanje i pobijanje talpi mora da ima dokaz o mehanickim i drugim osobinama, koje treba da ima u skladu sa tehnickim propisima, propisima o zastiti na radu i dokumentacijom o izvodjenju.

Clan 159.

Dizalicar pre nego sto podigne talpu daje zanak sirenom da se radnici uklone iz ugrozene zone.

U zoni radova za vreme podizanja, prenosa i postavljanja talpe u zid sa ubravljenjem u bravu poslednje talpe zida ("sniranje") moze da ostane samo rukovodilac pobijanja, dizalicar i radnik koji talpu ubravljuje.

Da bi se sledeca talpa postavila u zid, prethodno postavljeni deo zida treba da bude podesen po pravcu i vertikali, ucvrscen i dovoljno stabilan da na njega mogu da se obese lestve za penjanje radnika i prenosna skela za vrh talpe ("samar").

Podignutu talpu dizalicom ubravljuje u bravu prethodne talpe radnik koji stoji u celicnoj korpi, obesenoj o prethodno postavljene i ucvrscene talpe. Prilaz ovoj korpi (prenosnoj skeli) obezbedjuje se lestvama obesenim o skelu, koje se podizu zajedno sa skelom.

Ubravljivanje se vrsi pomocu rucnih kljesta podesenih za lako prihvatanje talpe sa strane.

Prihvatanje rukom talpe koja visi, zabranjeno je.

Za vreme postavljanja i ubravljivanja talpe uredjaj za nabijanje treba da bude na zemlji, ukoliko nije drukcije predvidjeno dokumentacijom o izradi priboja, zagata ili dijafragme.

Pre ukljucenja uredjaja radnici treba da se povuku iz podrucja rada uredjaja, jer postoji opasnost od odletanja zavrtnjeva zbog vibracija uredjaja.

Rukovalac uredjaja duzan je da posle pobijanja i izvlacenja svake talpe pregleda uredjaj i po potrebi dotegne zavrtnjeve.

Prilikom naglavljivanja uredjaja na gornji kraj talpe treba osloboditi prostor od prikljucnog pribora i creva da ne dodje do njihovog mehanickog ostecenja.

U toku pobijanja talpe u tlo, odnosno rada nabijaca, dizalicar oslobadja dobos vitla, kojim je uredjaj podignut i izbacuje ga na prazan hod.

Prilikom postavljanja prve talpe, radi naglavljivanja uredjaja za pobijanje, odvezivanja talpe od dizalice i drugih poslova na gornjem kraju talpe, obezbedjuje se radniku siguran prilaz.

Clan 160.

Radnici koji rade na poslovima izrade priboja, zagata i dijafragmi pobijanjem celicnih talpi, moraju da budu prakticno obuceni za upotrebu alata i opreme za ove radove i osposobljeni za upotrebu sredstava licne zastite.

Radnici koji ce raditi na ubravljivanju talpi, vezivanju i odvezivanju talpi i uredjaja na dizalicu i sa dizalice na visini, mogu da obavljaju ove poslove ako imaju dokaz o zdravstvenoj sposobnosti za rad na visini.

Rukovalac uredjaja za pobijanje i izvlacenje talpi moze da bude radnik koji ima iskustva na ovim poslovima, da je odgovarajuce struke (rukovaoc gradj. masina, bravar, monter i sl.) i kvalifikacije.

29. Uredjaj za montazu gotovih betonskih nosaca

Clan 161.

Uredjaj za postavljanje gotovih betonskih, najcesce prednapregnutih nosaca na objekat - "lansirna resetka" (u daljem tekstu: uredjaj), obavlja podizanje nosaca sa mesta izrade ili deponije, vrsi poduzni i poprecni prevoz i prenos nosaca i postavlja ih u projektovani polozaj.

Mesto izrade ili plac za smestaj (deponija) gotovih betonskih nosaca postavlja se najcesce u produzetku poduzne osovine objekta, neposredno iza krajnjeg stuba.

Na mestu izrade ili na deponiji gotovih betonskih nosaca izradjuju se stabilni oslonci za uredjaj, postavlja se propisan prilaz na uredjaj i obezbedjuje se nesmetano kretanje i rad uredjaja.

Na delove objekta (zidovi, stubovi, grede i sl.) i pomocne konstrukcije (jarmovi) na koje ce se postaviti oslonci uredjaja, kao i na mestima na koja se spusta nosac, postavlja se propisan pristup i izradjuje se radna platforma dovoljne povrsine tako da radnici mogu da odstupe pri priblizavanju uredjaja ili nosaca, ali i da mogu nesmetano da obave rad.

U toku rada uredjaja radnicima koji ne ucestvuju u radu uredjaja zabranjen je pristup na uredjaj, zatim prolaz ispod ili iznad uredjaja, zadrzavanje u neposrednoj blizini uredjaja kao i pristup ispod, iznad i u blizini delova objekta ili pomocnih konstrukcija na koje su postavljeni oslonci uredjaja.

Uredjaj ne sme da se postavlja, koristi i demontira ako u "opasnoj zoni" cija velicina i obim zavise od visine objekta i mesnih uslova, nije omoguceno bezbedno odvijanje javnog i gradilisnog saobracaja.

Za vreme kretanja uredjaja penjanje na uredjaj i silazenje sa uredjaja, zabranjeno je.

Kretanje radnika po gornjem pojasu resetkastog nosaca uredjaja, ako nije obezbedjena propisana radna platforma, zabranjeno je.

U visini sprega donjeg pojasa resetkastog nosaca, po sirini obe spoljne strane, duz konstrukcije uredjaja mora da bude postavljen limeni resetkasti pod.

Kad se uredjaj ne koristi, na prilaz uredjaju postavljaju se znaci zabrane pristupa i mehanicke prepreke, a elektro-razvodni orman i upravljacke komande moraju da budu iskljuceni iz energetskog napajanja i orman zakljucan.

Clan 162.

Za elektricni pogon uredjaja obezbedjuje se na gradilistu rezervni generator, koji se moze ukljuciti odmah po prekidu napajanja iz osnovne mreze.

Elektricni razvodni orman i upravljacke komande za vitla smestaju se u prostor donjeg pojasa resetkastog nosaca, u blizini vitla.

Uredjaj treba da ima obezbedjenu elektricnu zvucnu signalnu spravu dovoljne cujnosti da rukovalac uredjaja moze da najavi gradilistu pokretanje uredjaja ili tereta.

Elektricna instalacija ima zastitno uzemljenje metalnih delova uredjaja, kao i metalnih delova oslonaca uredjaja na svakom delu objekta ili pomocne konstrukcije na koje su postavljeni.

Pult za upravljanje kretanjem uredjaja i nosaca ima pokazivace brzine kretanja.

Na trasi kretanja uredjaja postavlja se pokazivac pojave i merac brzine vetra.

Prihvat nosaca za podizanje vrsi se pomocnim priborom (osovine, ramovi, pantljike, celicna uzad, zabice, kuke i sl.), kojim se nosac prihvata iskljucivo na mestima i na nacin odredjen tehnickom dokumentacijom.

Pomocni pribor ima dokaz o potrebnoj nosivosti i atest o ispravnosti upotrebljenog materijala.

Pomocni pribor ima ugradjene elemente (uske, kuke i sl.) za vezivanje na dizalicu ili vitlo uredjaja kojim se postavlja na nosac pre dizanja i uklanja po zavrsenom postavljanju nosaca.

Kretanje uredjaja preko oslonca postavljenih na objektu ili pomocnim konstrukcijama usmerava se navodjenjem "sanki" uredjaja koje pomocu rucnog pomagala vrse radnici obuceni za ove poslove.

Uredjaj ne sme da bude pokrenut dok nosac ne bude podignut na visinu i u polozaj odredjen tehnickom dokumentacijom.

Sigurnosno vezivanje (ankerisanje) uredjaja za vezne elemente na objektu ili pomocnoj konstrukciji izvodi se samo kada uredjaj miruje.

U toku kretanja uredjaja i kretanja nosaca po uredjaju, kao i za vreme podizanja i spustanja nosaca radnici ucesnici u radu uredjaja duzni su da prate ponasanje noseceg i vucnog pribora, kao i ponasanje nosece konstrukcije uredjaja i njenih oslonaca i u slucaju nastanka promena da odmah obaveste rukovodioca procesa rada sa uredjajem, koji odlucuje o daljem radu.

Nosac postavljen na svoje mesto, pre nego sto se oslobodi od noseceg pribora uredjaja, obezbedjuje se od pomeranja i prevrtanja prema detalju iz tehnicke dokumentacije.

Kad se uredjaj vrati na plac po sledeci nosac, pre ponovne operacije podizanja nosaca, rukovodilac procesa rada sa uredjajem detaljno pregleda uredjaj i u slucaju pojave promena ili deformacija ne nastavlja rad sa uredjajem, vec obavestava svog rukovodioca.

Rukovodilac procesa rada sa uredjajem je radnik sa iskustvom na ovim poslovima i poslovima organizovanja i rukovodjenja radnim operacijama, odgovoran za izvrsenje rada sa uredjajem u skladu sa dokumentacijom o uredjaju, propisima o zastiti na radu, tehnickim propisima i jugoslovenskim standardima sa iskljucivim pravom davanja naredbi i uputstava rukovaocu uredjaja i ostalim ucesnicima u radu uredjaja, koje glasno izdaje pomocu elektricnog rucnog megafona.

Clan 163.

Uredjaj za podizanje, prenos i postavljanje gotovih nosaca na objekat je dizalica koja prenosi teret u visecem polozaju i spada u orudja za rad koja je preduzece duzno da, osim odrzavanja u ispravnom stanju putem redovnih pregleda, podvrgava i periodicnim pregledima i ispitivanjima, shodno propisima o zastiti na radu.

Uslov za pocetak rada pri prvoj upotrebi ili na novom mestu upotrebe je da je pribavljena javna isprava o ispravnosti uredjaja i primenjenim merama zastite na radu, shodno propisima o zastiti na radu.

Uredjaj se ne sme koristiti ako nije obezbedjena tehnicka dokumentacija, izradjena i kontrolisana prema propisima o kontroli tehnicke dokumentacije, kojom je dokazana za uslove gradilista na kome ce raditi uredjaj, stabilnost uredjaja i njegovih oslonaca, kao i stabilnost

delova objekta na koje ce biti postavljeni oslonci uredjaja i objekta u celini pri prenosu, prevozu i dovodjenju nosaca u projektovani polozaj.

Korisnik uredjaja obezbedjuje projekat izvodjenja izradjen u skladu sa tehnickim propisima, jugoslovenskim standardima i uputstvom proizvodjaca uredjaja u kome je opisan i tehnicki prikazan (crtezi, skice, seme i sl.) tehnoloski proces sa svim radnim operacijama koje ce na tom gradilistu obavljati uredjaj i koje ce se obavljati u vezi sa radom uredjaja, kao sto su montaza i demontaza uredjaja i opreme, postavljanje i skidanje oslonaca uredjaja, montaza i demontaza pomocnih konstrukcija i sl.

Projekat izvodjenja treba da utvrdi, ukoliko nisu propisima ili tehnickom dokumentacijom propisani, normative za koriscenje uredjaja, kao sto su pravac i maksimalna brzina vetra pri kojima je dozvoljen rad uredjaja, maksimalne dozvoljene brzine kretanja praznog i opterecenog uredjaja, nagib trase kretanja uredjaja, uslovi za poprecno pomeranje, maksimalne dozvoljene brzine pri kretanju, podizanju i spustanju nosaca, najniza i najvisa temperatura vazduha pri kojima se moze raditi sa uredjajem i drugi tehnicki normativi koji su znacajni za bezbedno koriscenje uredjaja.

Projekat izvodjenja sadrzi detalje ankera i oslonaca za nosecu konstrukciju uredjaja, mesta i nacin prihvata i polozaj nosaca pri dizanju, prenosu i spustanju nosaca, detalje i potrebnu nosivost pomocnog pribora za prihvat nosaca, detalje i proracun stabilnosti pomocnih konstrukcija, radnih platformi i prilaza, zatim seme razvoda elektricne instalacije sa zastitnim uzemljenjima, kao i prikaz mehanicko - kinematickog sistema za manipulaciju sa teretom i za kretanje uredjaja.

Projekat izvodjenja ima drugi deo koji se sastoji od opisa i tehnickog prikaza mera pri izvodjenju radnih operacija sa uredjajem i u vezi sa njim, koje se moraju sprovesti u skladu sa propisima zastite na radu, tehnickim propisima i jugoslovenskim standardima koji obradjuju oblast zastite na radu, radi bezbednog rada radnika ucesnika u radu uredjaja, ostalih radnika i okoline.

Projekat izvodjenja treba da bude overen pecatom preduzeca i potpisan od odgovornih radnika preduzeca odredjenih resenjem direktora.

Pre pocetka rada, korisnik uredjaja obrazuje komisiju sastavljenu od strucnih radnika za pregled dokumentacije i izvrsenih priprema za rad uredjaja.

Zadatak komisije je da utvrdi da li postoji sva propisana dokumentacija, da li je uradjena u skladu sa propisima o izradi i kontroli tehnicke dokumentacije i da li su pripreme izvedene u skladu sa dokumentacijom i uputstvom proizvodjaca uredjaja, kao i da utvrdi

ispravnost izvedenog stanja uredjaja sa opremom, oslonaca uredjaja, pomocnih konstrukcija, delova objekta na koje su postavljeni oslonci uredjaja i drugih nosecih elemenata i da utvrdi da li su sprovedene mere zastite na radu radnika koji ucestvuju u radu uredjaja, ostalih radnika i okoline.

Rad sa uredjajem moze da otpocne kad komisija za pregled dokumentacije i izvrsenih priprema izda pisanu saglasnost za pocetak rada.

30. Mere zastite pri radovima na visini

Clan 164.

Za vreme rada na visini radnik mora da se pridrzava sledeceg:

  1) uvek da je vezan zastitnim opasacem, po mogucnosti iznad svoje glave, za mesto ciju sigurnost proverava pre nego sto zakoraci na novi oslonac;

  2) na novi oslonac zakoracuje i oslanja se tek posto je proverio njegovu sigurnost;

  3) ne opterecuje svoj novi privremeni oslonac dodatnim opterecenjem (materijal, alat i sl.), ako nije siguran da oslonac moze da izdrzi dodatno opterecenje;

  4) ne koristi istovremeno sa drugim radnikom privremeni oslonac;

  5) prirucni alat i ostali pribor neophodan za obavljanje rada ostavlja na dohvat ruku na mestima sa kojih nece da padne ili ga po potrebi veze;

  6) ne saginje se do polozaja labilne ravnoteze tela ili labilne ravnoteze tela sa predmetom koji drzi u rukama ili nosi na sebi;

  7) prevezivanje prihvatnog konopca zastitnog opasaca sa jednog mesta na drugo obavlja u polozaju u kome je cvrsto oslonjen na proverene i sugurne oslonce ili, ukoliko ima drugi prihvatni konopac, kad je vezan njime za siguran oslonac;

  8) ne iskoracuje iznad praznog prostora i ne cini nagle pokrete;

  9) kad se montazni elemenat priblizava, stalno ga prati pogledom i uklanja se sa njegove eventualne produzne putanje;

  10) ako nije moguce izvesti radnu operaciju na nacin ili po redosledu koji je propisan projektom montaze ili po dogovoru sa rukovodiocem montaze, radnik ne nastavlja rad, vec zauzevsi siguran polozaj ceka i prima nova uputstva od odgovornog radnika po kojima nastavlja dalji rad.

Clan 165.

Radnik ne sme da otpocne rad, niti da radi na visini ako je umoran, neispavan, psihicki rastrojen, pod dejstvom lekova, sedativnih sredstava, alkohola ili drugih opojnih sredstava.

Clan 166.

U delu kruga gradilista u kome se vrsi montaza elemenata prestaju druge aktivnosti i sprecava se kretanje motornih vozila ili plovila sve dok se elemenat ne postavi na mesto po projektu montaze, ucvrsti i radnici ne napuste mesta rada i kretanja na visini.

Obezbedjenje podrucja u kome moze doci do pada predmeta vrsi se u skladu sa odredbama clana 96. stav 1. tac. 3) i 4) ovog pravilnika.

Po zavrsenom postavljanju montaznog elementa na mesto odredjeno projektom montaze, elemenat mora da se obezbedi od pomeranja ili prevrtanja, u skladu sa detaljima iz projekta montaze.

Kad se montazni radovi izvode iznad vode, za vreme rada radnika postavlja se nizvodno od mesta rada spasilacki camac sa spasiocem obucenim za spasavanje davljenika i ukazivanje prve pomoci.

Spasilacki camac treba da bude snabdeven opremom za spasavanje davljenika i opremom za ukazivanje prve pomoci.

 

 

31. Tunelski radovi

Clan 167.

Tunelskim radovima, u smislu ovog pravilnika, smatraju se radovi u podzemnom zasvedenom prostoru, kao sto su radovi u tunelima, kolektorima, dovodnim i odvodnim cevima u hidrotehnickim objektima, revizionim ili injekcionim galerijama i drugi podzemni radovi.

Tunelski radovi izvode se na osnovu projekta o gradjenju tunela, koji obezbedjuje izvodjac.

Mere zastite na radu sprovode se u skladu sa tehnickim i propisima o zastiti na radu, pri gradjenju tunela, propisima o tehnickim merama i zastiti na radu pri rudarskim podzemnim radovima, projektom o gradjenju tunela i ovim pravilnikom.

Projekat o gradjenju tunela, pored ostalog mora, da sadrzi:

  1) opis redosleda radova i radnih operacija u svakoj fazi rada;

  2) opis organizacije izvodjenja radova;

  3) tehnicki opis faza gradjenja i tehnicki opis radnih operacija;

  4) opis i prikaz mera zastite na radu prilikom izvodjenja radova.

Clan 168.

Drvena gradja koja se upotrebljava u tunelima za zastitu od obrusavanja (podgrada sa oplatom) mora da bude od zdravog drveta, bez mehanickih ostecenja.

Za podgradu se, po pravilu, upotrebljava oblo ili tesano drvo cetinara.

Dimenzije i raspored elemanta podgrade sa oplatom, redosled postavljanja, nacin medjusobnog povezivanja i drugi detalji neophodni za izvodjenje podgrade i oplate treba da budu prikazani u projektu o gradjenju tunela.

Cist otvor prolaza za radnike ne sme da bude manji od 160 cm za visinu i 60 cm za sirinu.

Clan 169.

Tipski celicni montazni nosaci (remenate) zastitnih konstrukcija od obrusavanja, postavljaju se na medjusobnim rastojanjima u zavisnosti od vrste zemljanog materijala u kome se gradi tunel, moguceg brdskog pritiska i vrste oplate i nacina njenog postavljanja.

Projekat o gradjenju tunela mora jasno da propise rastojanja, konstrukciju remenata, medjusobne veze, vrstu i nacin postavljanja oplate za zemljane materijale na koje se naidje pri izbijanju tunela.

Detalj postavljanja zastite od obrusavanja sa merama zastite na radu na delu od ivice zavrsene podgrade ili zavrsene tunelske cevi do cela iskopa (nezasticena zona), mora da bude posebno razradjen u projektu o gradjenju tunela.

Clan 170.

Zastita od obrusavanja u tunelu mora da se postavlja uporedo sa iskopom.

Nezasticena zona moze da se ostavlja samo u stenama koje su kompaktne i nemaju labilne komade podlozne padu.

Pre nego sto radnici zapocnu radove u zoni u kojoj nije postavljena zastita od obrusavanja, mora da se izvrsi provera otkopanih povrsina, radi utvrdjivanja i eventualnog uklanjanja labilnih komada na nacin i sa pomagalima kako je predvidjeno u projektu gradjenja tunela.

Radnici koji proveravaju da li na otkopanoj povrsini ima labilnih komada, prilikom ispitivanja stoje u bezbednoj zoni koja je prethodno proverena, a proveru vrse pomocu stapova dovoljne duzine koja im omogucuje da su na sigurnom odstojanju od dela koji se ispituje.

Clan 171.

Kad se kopanje tunela vrsi iskopnom masinom, duzina nezasticene zone od obrusavanja ne sme prelaziti duzinu kraka masine.

Clan 172.

Za upotrebu eksploziva u tunelima izradjuje se poseban projekat o merama zastite na radu.

Projekat o merama zastite na radu pri upotrebi eksploziva izradjuje se u skladu sa propisima o rukovanju eksplozivnim sredstvima i miniranju u rudarstvu i na osnovu odredaba ovog pravilnika.

Upotreba eksploziva dozvoljena je kad se sprovedu mere zastite na radu utvrdjene projektom.

Za vreme nepogode radovi na miniranju sa elektricnim paljenjem moraju da se obustave.

Clan 173.

Elektricna instalacija u tunelu izvodi se sa kablovima cija je izolacija ojacana zbog zastite od mehanickih ostecenja.

Elektricni vodovi duz tunelske cevi, koja se koristi za smestaj vodova, podizu se od podloge po kojoj se krecu radnici na visinu najmanje:

  1) 2,50 m na delu u kome radovi nisu dovrseni;

  2) 3,50 m na delu u kome su radovi dovrseni.

Elektricni vodovi u tunelskoj cevi u kojoj se koristi elektricna ili druga vuca, postavljaju se duz tunela na visinu odredjenu projektom o gradjenju tunela, u zavisnosti od vrste vuce, nivelete, gabarita kola i drugih saobracajno-manipulativnih elemenata, tako da ne dodje do

mehanickog dodira pri eventualnom iskakanju kompozicije i skretanju vozila.

U podrucju cela iskopa, na udaljenosti najmanje 15,00 m od cela, ako projektom o gradjenju tunela nije drukcije predvidjeno i u zoni drugih mesta rada, moraju da se preduzmu posebne mere protiv udara elektricne struje, kao sto su snizenje napona, galvansko razdvajanje i druge mere u skladu sa propisima o zastiti na radu od opasnog dejstva elektricne struje.

Clan 174.

Kad se u tunelu pojavljuje voda, elektricna instalacija izradjuje se u stepenu mehanicke zastite (od prskajuce vode, od mlaza vode, potopljen u vodi i sl.), utvrdjenim projektom o gradjenju tunela.

Clan 175.

Osvetljenost prolaza i mesta rada u tunelu utvrdjuje se i izvodi u skladu sa projektom o gradjenju tunela.

Rasvetna tela u tunelu prikljucuju se na elektricnu mrezu sa sopstvenim izvorom energije, kako bi u slucaju nestanka elektricne energije u spoljnoj mrezi, bila obezbedjena osvetljenost komunikacionog prostora.

Upotreba karbitskih lampi za osvetljavanje tunela, zabranjena je.

Clan 176.

Ako postoje mogucnosti pojave, u smislu propisa kojima se uredjuje zastita na radu, opasnih materija u tunelu se vrse stalne provere sastava vazduha.

Sastav vazduha u tunelu mora u svemu odgovarati jugoslovenskim standardima i drugim propisima o dopustenoj maksimalnoj koncentraciji opasnih materija u atmosferi radnih prostorija.

Rokove, obim, sadrzinu i nacin ispitivanja sastava vazduha utvrdjuje preduzece koje izvodi radove i odredjuje radnike odgovorne za obavljanje provere, kao i radnike odgovorne za preduzimanje posebnih mera zastite na radu u slucaju prisustva opasnih materija.

Izvodjenje radova na izgradnji tunela iz stava 1. ovog clana zabranjeno je, dok se na gradilistu ne sprovedu mere iz stava 3. ovog clana.

Clan 177.

Celo iskopa i druga radna mesta u tunelu provetravaju se vestackom ventilacijom ako pri radu u tunelu nastaju gasovi, prasina, kvarcni pesak i druge materije stetne po zdravlje radnika, a u kolicinama iznad maksimalno dozvoljenih koncentracija prema propisima o zastiti na radu i jugoslovenskim standardima.

Kolicine stetnih materija na radnim mestima utvrdjuju se merenjima i dovode se na velicine ispod granica maksimalno dozvoljenih koncentracija.

Ventilaciona instalacija postavlja se prema projektu o gradjenju tunela, tako da ventilacione cevi ne ometaju izvodjenje radova u tunelu, niti da budu izlozene mehanickim ostecenjima.

Ventilaciona instalacija redovno se pregleda i odrzava u ispravnom stanju.

Clan 178.

Podzemna voda koja pritice u tunel mora da se odvodi iz tunela tako da mesta rada, staze za kretanje radnika, kolosek ili kolovoz ne smeju da budu pod vodom.

Horizontalni i prolazi sa malim padom odvodnjavaju se jarkovima ili kanalima, po potrebi pumpama, koji svojim polozajem i dubinom ne smeju da ugroze bezbednost radnika pri kretanju.

Prolazi vecih poduznih nagiba odvodnjavaju se cevima.

Jarkovi, kanali sa pumpnim mestima i cevi za odvodnjavanje moraju se redovno cistiti i odrzavati u ispravnom stanju.

Odvodnjavanje tunela sprovodi se tako da ne podriva oslonce zastitne konstrukcije, ne podlokava zidove tunela ili oblogu tunela, ne ispira stene u potkopu i ne ostecuje uredjaje i pomocne saobracajnice.

Clan 179.

Podzemnu vodu koja pritice u jamu ne treba zatvarati na mestu prodora, vec je kaptirati i cevima ili kanalima odvesti iz tunela.

Zatvaranje mesta prodora vode moze se izvesti samo kad je izgradjen projekat koji treba da obuhvati sve mere koje moraju da se preduzmu da zaptivanje prodora ne prouzrokuje opasne ili stetne posledice po radnike u tunelu.

Clan 180.

Prevoz iskopanog materijala obavlja se ne prepunjavajuci vagonete ili vozila.

Sredstvima namenjenim za prevoz materijala ne smeju se prevoziti radnici.

Uskakanje i iskakanje u i iz sredstava prevoza, dok su u pokretu, zabranjeno je.

Kolovoz ili kolosek kod motornog prevoza materijala u tunelu, moraju neprekidno da se pregledaju i odrzavaju u ispravnom stanju.

Clan 181.

Kad se prevoz u tunelu obavlja lokomotivskom vucom, zabranjeno je guranje, odnosno potiskivanje voza.

Potiskivanje voza lokomotivom moze se vrstiti samo kad se vagoneti razmestaju pri manevrisanju.

Izuzetno, potiskivanje voza lokomotivom moze se dozvoliti na kracim rastojanjima, ali tada od strane izvodjaca radova moraju da budu utvrdjeni uslovi pod kojima se ovaj prevoz obavlja i sprovedene mere za sprecavanje nezgoda.

Vagoneti na koje su natovareni dugacki predmeti ne smeju se kopcati za lokomotivu.

Prugama kojima saobracaju lokomotive ne sme se istovremeno vrsiti prevoz drugim prevoznim sredstvima.

Krajevi kompozicije moraju da budu osvetljeni crvenim svetiljkama na oba gornja roglja.

Clan 182.

Prevoz u tunelu pomocu motorne vuce izvodi se na osnovu projekta o gradjenju tunela koji utvrdjuje uslove za obavljanje i odrzavanje prevoza.

Pored ostalog, projekat mora da propise brzinu voznje, najvece dozvoljeno opterecenje, nacin prevoza radnika, signalne znake, najmanje dozvoljeno rastojanje gabarita voza do elemenata zastitne konstrukcije, najveci poduzni pad ili uspon podloge i druge eksploatacione normative

znacajne za sigurnost prevoza.

32. Minerski radovi

Clan 183.

Minerski radovi u gradjevinarstvu izvode se uz sprovodjenje mera zastite na radu utvrdjenih propisima o manipulaciji i upotrebi eksploziva i eksplozivnih sredstava, propisima o zastitnim merama pri rukovanju eksplozivom i lagumanju u rudnicima, propisima o prevozu

opasnih materija, zatim uz primenu mera utvrdjenih ovim pravilnikom i dokumentacijom o pripremi eksploziva na gradilistu koju, u skladu sa uputstvom proizvodjaca, obezbedjuje izvodjac radova.

Dokumentacija o primeni eksploziva na gradilistu sa merama zastite na radu prilikom primene eksploziva na gradilistu treba da utvrdi:

  1) nacin transporta kroz gradiliste, istovar, skladistenje, utovar ili preuzimanje radi prevoza, prenosa sa mesta upotrebe, dopremu do mesta upotrebe, odlaganje na mestu upotrebe, sa merama zastite na radu i merama zastite okoline pri svakoj navedenoj radnoj operaciji;

  2) nacin upotrebe i mere zastite na radu radnika koji rukuju sa eksplozivom i mere zastite okoline;

  3) postupak posle izvrsenog otpucavanja sa merama zastite na radu radnika koji neposredno ucestvuju i merama zastite okoline.

Clan 184.

Nacin upotrebe eksploziva na gradilistu i mere zastite na radu pri upotrebi eksploziva u dokumentaciji o primeni eksploziva treba da se obuhvate kroz sledece radne operacije:

  1) pripreme za busenje rupa (izrada prilaza, radnih platformi, skela, postavljanje i ucvrscivanje opreme za busenje i sl.);

  2) busenje rupa (upotreba opreme, premestanje opreme i sl.);

  3) punjenje rupa eksplozivom i povezivanje eksplozivnih punjenja;

  4) obezbedjivanje radnika i okoline od letecih komada i od potresa usled eksplozije;

  5) aktiviranje eksplozivnog punjenja;

  6) kontrole posle izvrsenog otpucavanja.

Clan 185.

Upotreba eksploziva na gradilistu, dok nisu sprovedene mere prema dokumentaciji izradjenoj u skladu sa odredbama clana 184. ovog pravilnika, zabranjena je.

33. Rad sa gradjevinskom mehanizacijom

Clan 186.

Da bi se orudja i uredjaji pravilno koristili, izvodjac radova mora da obezbedi:

  1) pristupni put mestu rada uredjaja, tako da cvrstoca kolovoza, elementi puta, gabarit, udaljenost puta od ivice ili nozice kosine ili iskopa, zatim mimoilaznice, prelazi preko smetnji i drugi eksploatacioni elementi, obezbedjuju sigurno kretanje uredjaja i transportnih sredstava;

  2) manevarski prostor uredjaja na mestu rada oslobodjen od nadzemnih, podzemnih i prizemnih smetnji;

  3) u radnom polozaju ravnost i tvrdocu podloge, potrebnu povrsinu oslanjanja i ostale uslove iz uputstva proizvodjaca;

  4) radni polozaj ili radnu stazu uredjaja tako da uredjaj pri kretanju i radu potresima ili sopstvenom tezinom ne izazove poremecaje tla, deformacije zastitnih konstrukcija ili susednih objekata;

  5) zatvaranje ili obezbedjivanje prolaza za radnike kroz manevarski prostor uredjaja.

Clan 187.

Kad prolaz ne moze da se zatvori, rad uredjaja se zaustavlja dok radnici ne prodju ili se radnici zaustavljaju na bezbednoj udaljenosti dok uredjaj ne zavrsi radnu operaciju.

Ako ne moze da se izbegne stalno kretanje radnika kroz podrucje dejstva uredjaja, postavljaju se zastitni privremeni objekti, kao sto su zastitne platforme, nadstresnice, zastitni zidovi, galerije, pasarele ili podzemni prolazi ispod zone dejstva delovanja uredjaja.

Uredjaj se, po pravilu, postavlja tako da se u njegovom manevarskom prostoru, a kod dizalica i u manipulacionom prostoru, ne nalaze mesta rada i kretanja radnika, kao ni objekti sa radnim i pomocnim prostorijama.

Clan 188.

Kretanjem uredjaja pri obavljanju radnih operacija ne sme da bude ugrozena bezbednost radnika koji opsluzuju uredjaj ili rade u blizini njegovog manevarskog prostora.

Kad vise uredjaja rade istovremeno na stesnjenom prostoru, rad radnika obavlja se pod stalnim, neposrednim nadzorom strucnog radnika koji zvucnim signalom upozorava radnike.

Svaki samohodni uredjaj mora da bude opremljen zvucnim i svetlosnim signalom za upozoravanje radnika. Zvucni signal se upotrebljava samo kad je to neophodno, da se ne povecava postojeca buka.

Clan 189.

Preko kabine rukovaoca ili preko radnika koji opsluzuju uredjaj ili rade u neposrednoj blizini uredjaja ne sme se obavljati utovar, istovar ili prenos tereta.

Penjanje ili zadrzavanje radnika na uredjaju dok je ovaj u pokretu, zabranjeno je.

Ciscenje, popravka ili bilo kakav dodir uredjaja nije dozvoljen dok se uredjaj ne zaustavi i obezbedi od iznenadnog ukljucenja.

Clan 190.

U blizini objekta treba koristiti uredjaje se najmanjim vibracijama. Pre upotrebe uredjaja sa vibracijama susedne objekte treba pregledati i oceniti, a po potrebi i ispitati njihovu osetljivost na vibracije.

Clan 191.

Uredjaj koji obavlja radne operacije i pri kretanju unazad, osim signala iz clana 188. stav 3. ovog pravilnika, oprema se i sa ogledalima sa strane i u upravljackoj kabini sa mogucnoscu osmatranja iz upravljacke kabine dela putanje iza zadnjih tockova i preglednosti prostora iza zadnjeg dela uredjaja.

Delovi samohodnih gradjevinskih masina (bageri, buldozeri, valjci, utovarivaci, demperi i sl.) treba da budu lako zamenljivi, a njihova zamena ne sme da bude skopcana sa opasnostima od povredjivanja.

Ramovi pokretnih delova masina (raonik, korpa utovarivaca, prednja i zadnja strana vibrovaljka i sl.) boje se zutom bojom ili crno -belim trakama pod uglom od 45º prema horizontali, radi vizuelnog upozorenja radnicima.

Clan 192.

Radna mesta kod gradjevinskih masina i uredjaja, na kojima se zahteva neprekidna prisutnost i koncentrisana paznja, kao sto su upravljacka ili rukovalacka radna mesta, kad su postavljena na otvorenom prostoru, moraju da budu zasticena od uticaja vremenskih nepogoda (kisa, sneg, mraz, vetar i sl.).

Prilaz upravljackom mestu uredjaja i prilaz mestu na uredjaju na kome se obavlja pregled ili popravka obezbedjuje se tako da radnik moze nesmetano i sigurno da obavi penjanje i silazak.

Rukovalac orudja ili uredjaja na pogon motorom sa unutrasnjim sagorevanjem i radnici koji ga opsluzuju zasticuju se od stetnog dejstva izduvnih gasova.

Clan 193.

Uredjaj se moze upotrebiti za obavljanje samo onih radnih operacija za koje je namenjen.

Clan 194.

Rucni, mehanizovani i alat koji se koristi u gradjevinarstvu (lopata, budak, testera, svrdlo, cekic, dleto, sekira, pneumatski cekic, benzinska testera, elektricna busilica, brusilica i dr.), u pogledu materijala, oblika i dimenzija mora da odgovara jugoslovenskim standardima.

Koriscenje i odrzavanje alata na mehanizovani pogon dozvoljeno je iskljucivo u skladu sa uputstvom proizvodjaca.

Upotreba neispravnog i ostecenog alata, zabranjena je.

34. Dizalice i prenos materijala i opreme

Clan 195.

Na gradilistu na kome se za dizanje i prenos tereta koriste dizalice sa kukama i drugim zahvatnim napravama koje vise na celicnom uzetu dizalice, obezbedjuju se u manevarskom i manipulativnom prostoru dizalice sledece mere:

  1) ugrozeno podrucje se ogradjuje i postavljaju upozorenja sa zabranom prolaska;

  2) kod radnih operacija dizanja i prenosa tereta u trajanju nekoliko casova, ugrozeno podrucje se oznacava vidnim oznakama, najcesce trakama razapetim izmedju stubova visine 1,0 m i postavljaju radnici koji upozoravaju i sprecavaju pristup u ugrozeno podrucje, sve dok se radna operacija ne zavrsi;

  3) kod kratkotrajnih dizanja i prenosa tereta postupa se shodno odredbi clana 187. stav 1. ovog pravilnika;

  4) ako na gradilistu nastupi slucaj iz clana 187. stav 2. ovog pravilnika, zastitne nadstresnice od pada tereta sa visine izradjuju se na osnovu projekta, kojim mora da bude dokazano da ce teret, u slucaju pada, da bude zaustavljen na konstrukciji nadstresnice i da se nece rasuti po okolini.

Clan 196.

Na gradilistu na kome postoji dizalica sa ugradjenim vodjicama (teretni gradjevinski lift), prostor oko dizalice bilo da je u oknu ispod terena ili izmedju stubova iznad terena, mora da bude sa svih strana ogradjen punom ogradom i to po visini, ako platforma dizalice nije

zatvorena ili nema zastitnu ogradu po ivicama platforme.

Ako je platforma dizalice iz stava 1. ovog clana zatvorena ili je pod platforme ogradjen, puna ograda oko okna (sahta) ili kaveza dizalice ne mora biti izvedena po celoj visini lifta, nego samo na spratovima, do visine 2,0 m od poda.

Kad se za ogradu okna upotrebljava metalna mreza, okca mreze ne smeju biti veca od 20h20 cm.

Na gradilistu na kome se koristi dizalica sa vodjicom na sopstvenom montaznom stubu (skip-dizalica), mesto utovara i istovara tereta obezbedjuje se zastitnom ogradom, a radnik koji prihvata korpu dizalice i radi pored ivice otvora u zastitnoj ogradi, mora da bude vezan zastitnim opasacem preko sigurnosnog uzeta za siguran oslonac.

Pristup u ugrozeni prostor stubne dizalice imaju samo radnici koji rade na utovaru i istovaru materijala, ali samo kada je teretna platforma na terenu, odnosno nije iznad njihovih glava.

Clan 197.

Postavljanje, rukovanje, odrzavanje, demontaza i prenosenje na drugo mesto rada vrsi se u skladu sa uputstvom koje obezbedjuje izvodjac radova.

Uputstvo iz stava 1. ovog clana, kojim se utvrdjuju i mere zastite na radu pri svakoj radnoj operaciji, izradjuje se u skladu sa uputstvom proizvodjaca dizalice.

Clan 198.

Pomocna noseca sredstva za dizanje tereta (celicna uzad, lanci, karike, kuke i sl.) i zahvatna noseca sredstva, koja se koriste na dizalicama ili samostalno, u pogledu zastitnih mera moraju da odgovaraju propisima o dizalicama i jugoslovenskim standardima.

Clan 199.

Zahvatne naprave i druga sredstva za prenosenje sipkog i slicnog materijala, svojom konstrukcijom i oblikom moraju da odgovaraju vrsti materijala koji se u njima prenosi, a ispadanje materijala iz ovih naprava za vreme prenosenja sprecava se zastitnim poklopcem ili na drugi

pogodan nacin.

Zahvatne naprave u obliku suda mogu se puniti samo do visine oznacene ispod gornje ivice suda.

Na sudovima zahvatnih naprava vidno se oznacava njihova sopstvena tezina, zapremina i visina punjenja.

Clan 200.

Prostor ispod visece gradjevinske koturace ili nosece kuke dizalice, ogradjuje se i na ogradu postavlja upozrenje na opasnost.

Ispod i oko vitla postavlja se zastitna ograda radi zastite od udarca uzeta u slucaju njegovog prekida.

Clan 201.

Nosaci konzolne dizalice, njihova veza sa objektom i dizalicom, izradjuju se i postavljaju tako da mogu sa sigurnoscu preuzeti najnepovoljnije radno opterecenje konzolne dizalice.

Nosaci i detalji veza iz stava 1. ovog clana izvode se prema projektu koga obezbedjuje izvodjac, a koji sadrzi proracun stabilnosti, crteze za izvodjenje, redosled i opis montaze i demontaze.

Clan 202.

Radno mesto radnika koji prima materijal sa konzolne dizalice mora da bude ogradjeno cvrstom ogradom, a radnik vezan sigurnosnim uzetom za zastitni pojas i siguran oslonac, radi zastite od pada.

Naginjanje preko ivice radne platforme, zabranjeno je.

Privlacenje viseceg tereta obavlja se pomocu sipke sa kukom, ciji drugi kraj drzi radnik u ruci.

Clan 203.

Prilikom dizanja dugackih predmeta konzolnom dizalicom (grede, daske, sipke i sl.) radnici koji primaju i skidaju teret ne smeju uklanjati zastitnu ogradu, ukoliko nisu obezbedjeni zastitnim pojasom od pada u okolni prostor.

Prilikom dizanja tereta iz stava 1. ovog clana, po celoj visini gradjevinskog objekta uklanjaju se istureni delovi ili se postavljaju zastitne daske koje sprecavaju zapinjanje tereta.

Clan 204.

Osvetljenost gradilista pri nocnom radu na prenosu ili pretovaru tereta treba da bude najmanje 120 Lx, a na mestima rada sa dizalicom (vezivanje, odvezivanje tereta) najmanje 250 Lx.

Vrh stuba ili kraj kraka stubne dizalice, mora da ima crveno signalno svetlo, ako je dizalica visa od 20,0 m ili ako to zahtevaju mesne prilike (blizina aerodroma i sl.).

Clan 205.

Otvori za prilaz tovarnoj platformi gradjevinske teretne dizalice, koji se po spratovima ostavljaju za utovar i istovar materijala i opreme, imaju vrata ili cvrste pokretne ograde koje se posle zavrsenog utovara ili istovara zatvaraju.

Clan 206.

Svaka dizalica sa kavezom ili platformom mora da ima automatski uredjaj za kocenje u slucaju prekida uzeta, kao i napravu za automatsko sprecavanje dizanja platforme iznad dozvoljene visine.

Za sporazumevanje izmedju rukovaoca dizalice i radnika koji vrse utovar i istovar materijala, dizalice smestene u oknu imaju elektricnu signalizaciju.

Clan 207.

Teretna platforma dizalice treba da ima poseban sigurnosni uredjaj za pricvrscivanje za platformu kolica, japanera i drugih sredstava za prevozenje matrijala, radi sprecavanja pomeranja po platformi u toku dizanja.

Clan 208.

Mehanizovane transportne trake za prenosenje sipkog materijala imaju uredjaj za automatsko zaustavljanje rada trake pri prekidu elektricne energije.

Mehanizovane transportne trake pored kojih se ne moze izbeci kretanje radnika, zatim trake pored kojih se obavljaju rucni pretovarni radovi, imaju na pokretnim delovima mehanicku zastitu za sprecavanje pristupa delova tela, odece, obuce i rucnog alata radnika u opasnu zonu.

Trake u sistemu koje se ne dogledaju sa komandnog mesta, opremaju se sa sigurnosnim uzetom za mehanicko iskljucenje pogona u slucaju hitne potrebe.

Dodir trake i njenih pokretnih delova rukom ili drugim delom tela radnika dok je traka u pokretu, zabranjen je.

35. Prevoz materijala i opreme

Clan 209.

Prevoz gradjevinskog materijala zeleznickim sredstvima moze da se obavlja na gradilistu, samo ako su zeleznicki kolosek, postrojenja, signalizacija i mere bezbednosti izvedene na osnovu dokumentacije koju obezbedjuje izvodjac radova.

Dokumentacija o zeleznickom prevozu kroz gradiliste treba da sadrzi sve elemente za izvodjenje, zatim uputstva i tehnicke uslove za koriscenje i odrzavanje mera o bezbednosti saobracaja, u skladu sa propisima o zeleznickom saobracaju i mere zastite u skladu sa propisima o zastiti na radu na zeleznicama.

Clan 210.

Kolosek za sinska vozila za prevozenje gradjevinskog materijala po gradilistu, polaze se na tlo koje je prethodno nivelisano i nabijeno u skladu sa tehnickim propisima o gradjenju koloseka za ovu vrstu prevoza.

Dimenzije pragova i njihov razmak, kao i profil sina koloseka izvode se tako da odgovaraju maksimalnom opterecenju vagoneta za prevozenje materijala.

Sine koloseka moraju da budu propisno pricvrscene za pragove.

Uzduzni nagib gradjevinskog koloseka ne treba da prelazi 20.

Slobodno horizontalno rastojanje gabarita vagoneta sa teretom do objekta, slozaja gradje, raznih uredjaja, ne sme da bude manje od 70 cm.

Clan 211.

Okretnica za vagonete ima osigurac za sprecavanje nezeljenog obrtanja ploce okretnice.

Na krajevima gradjevinskog koloseka postavlja se cvrst branik (prag pricvrscen popreko na sine ili branik postavljen na obe sine).

Clan 212.

Vagoneti sa preklopnom korpom imaju osigurac koji sprecava preturanje korpe za vreme voznje.

Preklopni mehanizam na vagonetu podesava se tako da se vagonet pri istovaru materijala ne moze da preturi ili da spadne sa koloseka.

Kvacila za spajanje vagoneta treba da budu laka za rukovanje i da imaju osigurace za sprecavanje ispadanja.

Vagoneti na kolosecima sa uzduznim nagibom vecim od 10% imaju ugradjene kocnice.

Clan 213.

Medjusobno odstojanje vagoneta koji se pokrecu guranjem ljudskom snagom, pri brzini normalnog hoda radnika koji gura vagonet po vodoravnom koloseku ne sme da bude manje od 10,0 m.

Vagonet zaustavljen na koloseku podmetanjem zaustavnih papuca, osigurava se od neocekivanog pokretanja.

Vuca vagoneta ljudskom snagom, zabranjena je.

Voznja radnika na vagonetima za prevoz materijala, zabranjena je.

Clan 214.

Kolosek podesen za pokretanje vagoneta ljudskom snagom postavlja se na nasutu i poravnatu stazu u nivou pragova izmedju koloseka.

Clan 215.

Koloseci i sredstva za spustanje (svoznica) ili dizanje (uspinjaca) materijala postavljaju se, upotrebljavaju i demontiraju uz primenu propisa o zastitnim merama na povrsinskim otkopima uglja, metalnih i nemetalnih sirovina, kao i propisa o prevozu u kosim podzemnim prostorijama.

Clan 216.

Posebna vozila za prevozenje (demper) ili utovar gradjevinskog materijala (utovarivac), smeju se upotrebljavati samo za svrhe za koje su konstruisana i izradjena.

Rukovanje ovim sredstvima moze da bude povereno samo vozacima, strucnim i osposobljenim za bezbedno rukovanje.

Clan 217.

Prevozenje, utovar i istovar gradjevinskog materijala motornim sredstvima na gradilistu obavlja se uz primenu mera zastite na radu utvrdjenih propisima o zastiti na radu pri odrzavanju motornih vozila i prevozu motornim vozilima i propisima o zastiti na radu pri utovaru tereta u teretna vozila i istovaru tereta iz takvih vozila.

36. Privremena elektricna instalacija

Clan 218.

Gradilisne (privremene) elektricne instalacije, instalacioni pribor, uredjaji, oprema i postrojenja postavljaju se prema tehnickoj dokumentaciji i prikazu, a po potrebi i opisu mera zastite radnika od opasnog dejstva elektricne struje.

Tehnicka dokumentacija sa merama zastite na radu za elektricne instalacije niskog napona na gradilistu za objekat koji se gradi, dogradjuje, popravlja, prepravlja ili rusi, kao i za njegove delove, izradjuje se na osnovu propisa i standarda za privremene elektricne instalacije

ciji su zahtevi stroziji, dok se za radne i ostale prostorije gradilista (kancelarije, garderobe, restorani, spavaonice, toaleti, kupatila i druge radne i pomocne prostorije) izradjuje na osnovu propisa i standarda sa opstim zahtevima.

Radne i pomocne prostorije, kao i radni prostori, pri projektovanju i postavljanju privremenih elektricnih instalacija za osvetljenje i pogon u krugu gradilista, klasifikuju se prema spoljasnjim uticajima, u skladu sa jugoslovenskim standardima.

Zastitne mere od opasnog dejstva elektricne struje kod elektricnih instalacija i instalacionog pribora obezbedjuju se ugradnjom materijala i opreme u skladu sa standardima koji utvrdjuju nacin zastite za prostor gradilista klasifikovan prema spoljasnjim uticajima koji deluju na tom gradilistu (prisustvo vode, nadmorska visina, temperatura okoline, odsustvo stranih cvrstih tela, korozivnih ili prljajucih materija, nacin upotrebe i sl.).

Dokumentaciju iz stava 1. ovog clana obezbedjuje izvodjac radova i cuva na gradilistu.

Clan 219.

Elektricne instalacije na gradilistu mogu postavljati, popravljati, odrzavati i uklanjati samo strucni radnici, upoznati sa opasnostima koje se mogu pojaviti pri tim radovima i osposobljeni za primenu mera zastite na radu kojima se te opasnosti otklanjaju.

Clan 220.

Rasklopni blok (razvodni orman, razvodna tabla, komandni pult i sl). sastoji se od zatvorene kutije najcesce od lima, koja ima zadnju montaznu plocu a spreda vrata, koja pokrivaju celu prednju stranu i otvaraju se u polje.

Rasklopni blok postavlja se na pristupacnom mestu na stabilan nosac tako da sredina radnog dela kutije bude na visini 1,50 - 1,80 m od povrsine na kojoj stoji radnik.

Ako je rasklopni blok postavljen na nosac od metala, nosac se mora povezati sa zastitnim provodnikom ili provodnikom za izjednacenje potencijala.

Postavljanje rasklopnog bloka po terenu gradilista, na radni patos skele i na betonsku plocu po kojoj se krecu radnici, zabranjeno je.

Rasklopni blok mora da bude postavljen izvan podrucja mogucih mehanickih ostecenja (manipulativni prostor dizalice, gradilisna saobracajnica, prolaz radnika i sl.) i mora da bude zasticen od atmosferskih padavina, hemijskih i toplotnih uticaja, vlage, masnoce, prasine i druge prljavstine.

Rasklopni blok se postavlja u tacki napajanja elektricne instalacije iz izvora elektricne energije, po pravilu u sredistu upotrebe na jednakoj udaljenosti od raznih potrosaca. Ukoliko se gradiliste napaja iz vise izvora, u tacki napajanja svake instalacije postavlja se rasklopni blok u kome moraju da budu obezbedjeni glavna upravljacka aparatura i glavni uredjaj za zastitu.

Uredjaji za rastavljanje i zastitu napojnih i razvodnih strujnih kola mogu da budu u glavnom rasklopnom bloku ili u odvojenim razvodnim rasklopnim blokovima koji se napajaju iz glavnog, ali ne mogu da budu izvan rasklopnog bloka.

Uredjaj za rastavljanje napajanja mora da ima obezbedjenje iskljucenog polozaja, bravom ili smestajem u kuciste koje se moze zakljucati.

Svaki razvodni rasklopni blok za napajanje elektricnih potrosaca mora da bude opremljen uredjajem za zastitu od prekomernih struja, uredjajem za zastitu od indirektnog dodira i prikljucnicama.

Prikljucnice moraju da budu postavljene u unutrasnjosti rasklopnog bloka ili na spoljnoj strani zidova rasklopnog bloka ili ormana.

Clan 221.

Ulazi (vrata, kapije) zastitnih ograda oko elektricnih uredjaja moraju da se zakljucavaju.

Kucista elektroprovodljivih delova moraju da budu izvedena tako da njihovo skidanje, odnosno otkrivanje moze da se izvrsi samo upotrebom kljuca ili drugog odgovarajuceg alata.

Rasklopni blokovi moraju da budu opremljeni napravama za zakljucavanje.

Cuvanje i upotreba kljuceva moze da bude poverena iskljucivo radnicima koji ispunjavaju uslove iz clana 219. ovog pravilnika.

Clan 222.

Prikljucivanje na elektricnu mrezu elektromotora, elektrificiranog alata, uredjaja, elektricnog osvetljenja i drugih elektricnih prijemnika moze da se vrsi samo pomocu naprava predvidjenih za ove namene.

Elektricna instalacija na gradilistu treba da bude tako izvedena da se sa jednog mesta mogu da iskljucuju svi provodnici pod naponom onih potrosaca kod kojih moze doci do potrebe za hitnim iskljucenjem.

Uredjaji za iskljucivanje, uz mere za sprecavanje nezeljenog ukljucenja, postavljaju se na elektricne instalacije za kranove, liftove, transportne trake i druge uredjaje pri cijem odrzavanju moze da dodje do povredjivanja radnika.

Prikljucivanje elektricnih prijemnika na elektricnu mrezu uvijanjem krajeva provodnika ili na drugi nepropisan nacin zabranjeno je.

Nastavljanje elektricnih provodnika dozvoljeno je samo pomocu produzne kutije od materijala sa otpornoscu na mehanicka ostecenja, postavljenom sa uticnim delom prema izvoru napajanja i utikacem (viljuskom) na strani potrosaca.

Elektricna instalacija se postavlja tako da ne bude mehanickih naprezanja na spojevima provodnika, osim ako nisu posebno izradjeni za tu svrhu.

Clan 223.

Kablovi za napajanje elektricnom enegijom ne mogu se postavljati u prolazima, na pesackim stazama, odnosno na mestima na kojima moze doci do mehanickih ostecenja.

Na mestima na kojima se ne moze izbeci postavljanje u podrucje mogucih mehanickih ostecenja, za kablove i instalacioni pribor cija je izolacija izabrana prema spoljnim uticajima u skladu sa klasifikacijom jugoslovenskih standarda, izvodi se posebna zastita od mehanickih

ostecenja i dodira sa konstrukcijom postrojenja ili zastita postavljanjem van dohvata ruku radnika ili domasaja orudja, uredjaja ili transportnog sredstva koje bi moglo da izazove ostecenje.

Privremene elektricne instalacije na otvorenom prostoru gradilista izvode se upotrebom izolovanih odgovarajucih provodnika koji se ucvrscuju na stabilnim stubovima tako da se najniza tacka provodnika nalazi na visini od najvise tacke podloge za najmanje:

  1) 2,5 m nad radnim mestom;

  2) 3,5 m nad pesackim prolazom;

  3) 6,0 m nad kolskim prolazom.

Izuzetno, nad radnim mestom izolovani provodnik moze da se postavi i na manjoj visini od 2,5 m, ako je smesten u cev ili celicni profil dovoljne mehanicke cvrstoce, tako da ne moze da dodje do ostecenja izolacije kabla.

Na visini ispod 2,5 m mogu se postavljati svetiljke opsteg osvetljenja napona 220 V sa mehanickom zastitom svetiljke i izolacijom koja iskljucje mogucnost dodira radnika sa njenim provodljivim delovima, a ukoliko se ovo ne moze da obezbedi, svetiljke opsteg osvetljenja (nisu

prenosne) prikljucuju se na snizeni napon do 42 V.

Clan 224.

Gradjevinska oprema, masine i uredjaji na elektricni pogon u gradilisnim radionicama i na proizvodnim placevima smestene u zatvorenom i pokrivenom prostoru izvan koga se ne koriste, zasticuju se od mehanickih i toplotnih ostecenja, dodira sa agresivnim materijama

(kiseline, baze i druga hemijska jedinjenja), prasine i necistoce, a pogotovu vlage ili druge provodne sredine.

Na opremi, masinama i uredjajima na elektricni pogon smestenim i obezbedjenim u skladu sa stavom 1. ovog clana, primenjuju se mere zastite u skladu sa uputstvom proizvodjaca, propisima o zastiti na radu od opasnog dejstva elektricne struje, tehnickim propisima i jugoslovenskim

standardima o elektricnoj opremi industriskih masina.

Elektricna oprema i uredjaji koji se premestaju po delovima gradilista na kojima se ne mogu obezbediti uslovi iz stava 1. ovog clana, vec su prisutne vlazna i druga provodna sredina, mogucnost mehanickih ostecenja i drugi otezani uslovi za upotrebu, elektricna oprema i uredjaji moraju da imaju stepen zastite najmanje IR 44 prema jugoslovenskim standardima, osim elektricne opreme koja se koristi u tunelima, bunarima, jamama, rovovima i drugim mestima rada na kojima je

prisutna voda, kad se primenjuje stepen zastite najmanje IR 55.

Clan 225.

Elektricni rucni alat ne sme da se koristi u gradjevinarstvu, ako nije izradjen u skladu sa propisima o zastiti na radu i jugoslovenskim standardima za prenosne alate sa elektromotorima.

Prenosni rucni alat i orudja na elektricni pogon koja se pri upotrebi drze u ruci (u daljem tekstu: prenosni alat) mogu se koristiti na otvorenom prostoru samo ako su klase II ili III po klasifikaciji izvrsenoj po jugoslovenskom standardu.

Na narocito nepovoljnim mestima rada (velika provodljivost poda i sredine) prenosni alat mora se prikljuciti na napon do 50 V ili na napon 220 V preko transformatora za razdvajanje.

Transformator za snizeni napon 220/50V, kao i transformator za razdvajanje 220/220 V mora da bude klase II.

Funkciju zastite od udara elektricne struje galvanskim razdvajanjem imaju i pretvaraci ucestanosti.

Transformatori za razdvajanje i pretvaraci ucestanosti, kao i transformatori za snizenje napona postavljaju se na zasticena i suva mesta.

Clan 226.

Kabl prenosnog alata zasticuje se od mehanickih i drugih ostecenja, a prenosni alat treba uvek da ima ispravnu uvodnicu na mestu ulaska kabla u kuciste prenosnog alata.

Za vreme rada sa prenosnim alatom nije dozvoljeno natezanje i lomljenje prikljucnih kablova, niti njihovo ukrstanje sa celicnim uzadima, kablovima za zavarivanje sa crevima i cevovodima za dovod gasova kod aparata za gasno rezanje i drugim materijalima koji mogu da ostete prikljucne kablove.

Clan 227.

Ukljucivanje i iskljucivanje prenosnog alata iz prikljucnice vrsi se samo pri iskljucenom polozaju prekidaca na alatu.

Prenosni alat iskljucuje se iz elektricne instalacije, pri svakom udaljavanju sa mesta rada ili prestanku rada, odnosno duzem prekidu rada.

Dodavanje alata na elektricni pogon drugom radniku, dok je alat u pogonu, zabranjeno je.

Alat na elektricni pogon, kad nije u upotrebi, cuva se u prostorijama u kojima nema vlage.

Radnik koji izdaje prenosni alat na elektricni pogon prethodno proverava stanje i ispravnost prikljucnog kabla, zategnutost zavrtnjeva, ispravnost prekidaca, neprekidnost zila prikljucnog kabla, ispravnost i odsustvo spoljnih ostecenja izolacionog kucista.

Izdavanje ostecenog ili neispravnog prenosnog alata, zabranjeno je.

Clan 228.

Mesta rada na gradilistu pri nocnom radu osvetljavaju se vestackim osvetljenjem najnize osvetljenosti 120 Lh, a prolazi i prilazi vestackim osvetljenjem najnize osvetljenosti 80 Lh.

Pored osvetljenja iz stava 1. ovog clana, gradiliste ima i

orijentaciono osvetljenje, radi obavljanja nocne cuvarske sluzbe, najnize

osvetljenosti 25 Lh.

Prenosne elektricne svetiljke mogu da se koriste na gradilistu samo

ako za napajanje koriste snizeni napon do 24V.

Clan 229.

Elektricna instalacija, uredjaji i oprema na gradilistu mogu da se puste u rad tek posle provere njihove ispravnosti u skladu sa propisima o zastiti na radu.

Periodicna provera ispravnosti zastite od opasnog dejstva elektricne struje kod elektricne instalacije sa ugradjenim uredjajima, vrsi se u skladu sa aktom preduzeca koje odrzava elektricne instalacije u ispravnom stanju.

O rezultatima provere zastite od opasnog dejstva elektricne struje sastavlja se zapisnik, koji sadrzi zakljucak o ukupnom stanju elektricne instalacije.

Rezultati pregleda i provere zastite od udara elektricne struje i zapisnici o stanju elektricne instalacije cuvaju se na gradilistu, dok se elektricna instalacija ne ukloni.

Clan 230.

Kad se prethodnim ispitivanjima ili na drugi nacin utvrdi da ce u radnoj sredini objekta u kome ce se obavljati radovi biti prisutni eksplozivni gasovi, elektricna instalacija i elektricni uredjaji koji ce se koristiti u tom objektu pri izvodjenju radova moraju da budu izvedeni u protiveksplozijskoj zastiti odgovarajuceg stepena.

37. Opasne materije

Clan 231.

Materije utvrdjene propisima o zastiti na radu kao opasne materije mogu se prevoziti, prenositi, istovarati, utovarati, skladistiti i upotrebljavati na gradilistu samo kad su preduzete mere zastite od njihovog opasnog delovanja na radnike i radnu sredinu gradilista.

Mere zastite se preduzimaju u skladu sa propisima o zastiti na radu, tehnickim propisima i jugoslovenskim standardima o skladistenju, manipulisanju i upotrebi opasnih materija, a u saglasnosti sa uputstvom proizvodjaca za bezbedan rad i upotrebu, odnosno tehnicko-tehnoloskim podacima inostranog isporucioca za uvezenu opasnu materiju.

Clan 232.

Tehnicki gasovi i njihove smese (kiseonik, disugas i dr.) dopremaju se na gradiliste i koriste na gradilistu u propisanim celicnim bocama.

Boce se skladiste u izdvojenom objektu koji se ne moze koristiti u druge svrhe, niti se u njega sme skladistiti oprema, alat ili drugi materijali.

Objekat se zasticuje od atmosferskog praznjenja.

Metalni delovi objekta vezuju se na zastitni uzemljivac.

Objekat nema vestacko grejanje, nema prozore, provetravanje se obavlja prirodnim putem kroz otvore u gornjem delu zidova.

Spoljni zidovi mogu da budu zidani (najmanja debljina zida 1/2 opeke) ili betonski.

Krovna pokrivka izradjuje se od vatrootpornog lakog materijala, tako da stiti unutrasnjost objekta od prodora atmosferskih padavina i suncevih zraka, kao i od upada varnica, dejstva toplotnih izvora i drugih nepovoljnih uticaja na uskladistene boce.

Ako postoji elektricno osvetljenje, elektricna instalacija i svetleca tela izvode se prema zahtevima propisa i jugoslovenskih standarda za prostorije u kojima se skladiste materije sa eksplozivnim isparenjima.

Objekat se postavlja u krug gradilista, udaljen od drugih objekata, radnih placeva, deponija i saobracajnica, ali sa lakim prilazom za vozila.

Vrata na objektu moraju da budu zakljucana, osim kad je prisutan radnik odgovoran za skladistenje i manipulaciju sa bocama u objektu i ispred objekta, koji raspolaze i stara se o kljucevima.

Staranje o kljucevima moze da bude povereno samo radniku upoznatom sa opasnostima pri nepropisnom rukovanju i skladistenju boca, osposobljenom za rukovanje sa bocama i primenu mera zastite u slucaju potrebe.

Objekat za smestaj boca sa spoljne strane ima natpise, istaknute na vidnom mestu o zabrani pusenja i prinosenja otvorenog plamena.

Clan 233.

U objektu za smestaj boca sa tehnickim gasovima svaki gas ima zasebnu prostoriju u koju se smestaju pune boce odvojeno od praznih boca.

Prostorija za smestaj boca ima cistu (od poda do najnizeg elementa pokrivke) visinu najmanje 2,20 m, dok se povrsina poda odredjuje u zavisnosti od potrebe skladistenja, ali tako da je obezbedjen nesmetan pristup bocama i prostor za manipulaciju.

Prostorije su medjusobno odvojene lakim punim, vatrootpornim zidom.

Svaka prostorija ima svoja puna vrata, koja se otvaraju u polje i izradjuju se od materijala koji ne varnici.

Pod prostorije izradjuje se od materijala koji ne varnici i odrzava se tako da bude uvek suv.

Boce ne smeju da budu oslonjene na zid prostorije, niti da budu polozene po podu. Postavljaju se u vertikalnom polozaju obezbedjene drzacima od materijala koji ne varnici, od preturanja i medjusobnog dodira i trenja.

Boce se mogu postavljati i u stabilne stalke (uloske od materijala i veznog pribora koji ne varnici) u vertikalnom ili kosom polozaju, pod uglom ne manjim od 450 prema horizontali.

Unosenje masnih materija u prostoriju namenjenu za skladistenje boca sa tehnickim gasovima, pristup sa zamascenim rukama, alatom i opremom, kao i ulaz u zamascenoj odeci ili obuci, zabranjen je.

Boce smestene u prostorije treba da budu ociscene od masnoce i druge prljavstine, mehanicki i korozijom neostecene, suve sa proverenim cevovodima i ventilima da ne ispustaju i sa do kraja zavrnutim zastitnim kapama.

Clan 234.

Na gradilistima na kojima nema potrebe za izgradnjom objekta za skladistenje boca sa tehnickim gasovima zbog male potrosnje, ili nema uslova za njegovu izgradnju, dozvoljen je smestaj najvise do jednog para punih ili delimicno punih boca sa istim gasom (jedna boca u upotrebi na gradilistu, druga boca uskladistena).

Smestaj boca po zavrsetku dnevne upotrebe vrsi se u odeljenju namenjenom iskljucivo za smestaj i cuvanje boca, pri cemu svaki gas ima zaseban odeljak u kome se smestaju pune ili delimicno pune boce odvojeno od praznih.

Ako odeljenje nema krovni pokrivac, boce se prekrivaju daskama, ciradom i slicnom pokrivkom, tako da bude obezbedjena zastita od atmosferskih padavina, suncevih zraka, varnica, masnoce i drugih nepovoljnih uticaja, ali da ne bude dodira boce i pokrivke.

Odeljenje ne sme da bude postavljeno ispod ili pored stanova, radnih prostorija, u manipulativnom prostoru dizalice, pored prolaza radnika, pored saobracajnice i drugih mesta sa kojih mogu da budu ugrozeni radnici ili okolina.

Boce ne smeju da budu na manjem rastojanju od 5 m do grejnih uredjaja i 10 m od otvorenih izvora vatre.

Za smestaj i cuvanje boca u unutrasnjosti odeljenja vaze isti uslovi kao za smestaj i cuvanje u prostoriji objekta namenjenog za skladistenje boca sa tehnickim gasovima.

Znaci upozorenja postavljaju se, odeljenje zakljucava i staranje o kljucevima obavlja kao kod objekta namenjenog za skladistenje boca.

Ostavljanje boca sa tehnickim gasovima posle zavrsene dnevne upotrebe po prolazima, stepenistima, skelama, radionicama i drugim mestima koja nisu namenjena za smestaj boca, zabranjeno je.

Po prestanku potrebe za koriscenjem tehnickih gasova ili u slucaju prekida radova, boce se moraju odstraniti sa gradilista.

Clan 235.

Eksplozivi i eksplozivna sredstva cuvaju se na gradilistu u posebnim skladistima izgradjenim prema propisima o manipulaciji i skladistenju eksploziva, cija je upotreba za ovu svrhu odobrena od nadleznog organa.

Eksploziv se moze dopremiti na gradiliste tek kad se sprovedu mere zastite na radu pri skladistenju i manipulaciji sa eksplozivom i eksplozivnim sredstvima.

Clan 236.

Delovanje opasnih gasovitih materija ili isparenje opasnih materija na gradilistu otklanja se primenom sledecih zastitnih mera:

  1) provetravanjem prostorije pre ulaska radnika;

  2) kad se u prostorijama, jamama, rovovima, oknima, potkopima i tunelima koriste uredjaji sa pogonskim motorima na unutrasnje sagorevanje, kao i druga sredstva koja trose kiseonik, obezbedjuje se neprekidno odvodjenje sagorelih gasova i istovremeno dobijanje svezeg vazduha ili se zabranjuje rad takvih sredstava;

  3) zabranom zagrevanja pomocu otvorenog ili provizornog lozista (koksare, mangale i sl.) radnih prostorija i prostora;

  4) zabranom ulaska radnika u zatvorene prostorije, sudove ili radni prostor u kome je obavljen rad, predstoji rad ili se cuvaju opasne materije, dok nisu preduzete odgovarajuce mere zastite od njihovog opasnog delovanja po zivot i zdravlje radnika.

38. Sadrzaj prijave o pocetku radova

Clan 237.

Prijava kojom preduzece, shodno propisima o zastiti na radu, izvestava nadleznu inspekciju rada o pocetku svoga rada ili rada svoje organizacione jedinice treba da sadrzi sledece podatke:

  1) naziv (iz ugovora o gradjenju) radova koji se izvode, broj pod kojim je

ugovor kod izvodjaca zaveden i datum potpisivanja osnovnog ugovora o gradjenju i dodatnog (aneksa), ukoliko postoji;

  2) naziv i adresu sedista narucioca radova;

  3) naziv i adresu sedista preduzeca koje izvodi radove (izvodjac) sa sifrom osnovne delatnosti, a za privatne poslodavce i gde je kad i pod kojim brojem registrovan za radove koje izvodi;

  4) naziv i adresu sedista organizacije koja je izradila glavni projekat i ime, prezime i strucnu spremu odgovornog projektanta;

  5) naziv i adresu sedista organizacije koja vrsi strucni nadzor nad izvodjenjem radova, u smislu propisa o izgradnji objekata;

  6) naziv, adresu, zadnju postu i, ukoliko postoji, broj telefona radne jedinice preduzeca (uprava gradnje, gradiliste i sl.) koja neposredno izvodi radove i adresu objekta na kome se izvode radovi;

  7) ime, prezime i strucnu spremu odgovornog radnika - rukovodioca radova;

  8) datum ugovorenog pocetka i zavrsetka radova ili ugovoreni rok gradjenja, sa datumom od koga se racuna pocetak izvodjenja radova.

Preduzece moze, osim podataka navedenih u stavu 1. ovog clana, priloziti i druge podatke za koje smatra da su od znacaja za inspekciju rada.

Prijavu potpisuje direktor preduzeca ili od njega ovlasceni radnik, a kod privatnih poslodavaca vlasnik preduzeca ili od njega ovlasceno lice.

Prijava se dostalja nadleznoj inspekciji rada u dva jednaka primerka, overena pecatom preduzeca.

III. ZAVRSNE ODREDBE

Clan 238.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje primena Pravilnika o zastiti na radu u gradjevinarstvu ("Sluzbeni list SFRJ", br. 42/68 i 45/68).

Clan 239.

Ovaj pravilnik objavice se u "Sluzbenom glasniku Republike Srbije", a stupa na snagu 1. marta 1998. godine.